Srpska

ќ физичком раду

††††

ƒа Ље јдам имао документ налик на личну карту у рубрици „брачно стаЬе“ било би написано „ожеЬен“, у рубрици „боравиште“ стаЉало би „–аЉ“, а у рубрици „занимаЬе“ могли бисмо да прочитамо реч „баштован“. “о Ље прва професиЉа првог човека. Ѕог ниЉе створио леЬивца осуРеног само на задовоЪства, веЮ Ље створио трудбеника коЉи Ље после пада у грех „у зноЉу лица“, а пре пада у грех можда без икаквог зноЉа од самог почетка требало да ради. » то Ље истакнута особина човекове суштине Ц потреба да ради.

Ќе да ради само зато да би се прехранио и огреЉао. ”право пре пада у грех промене у ваздуху ни на коЉи начин нису представЪале опасност по јдама, а природа Ље без икаквих Ьегових напора давала биЪну храну. “ребало Ље да ради да би био човек, односно корисно и одговорно биЮе. јдаму Ље предстоЉало да ступи у диЉалог с природом обраРуЉуЮи Ље.

ќд тада се с тачке гледишта суштинских захтева према човеку ништа ниЉе променило. „овек Ље дужан да ради. —амо сад више не у облику чистог уживаЬа у делатности, веЮ и ради покаЉаЬа. ќтуда веЮ поменути зноЉ и, премда нису поменути, неизбежни жуЪеви.

ѕрву професиЉу смо навели. “о Ље баштован. ”право баштован, а не земЪорадник. ќдносно, не онаЉ ко сеЉе семе у поорану Ьиву, веЮ онаЉ ко живи у цвеЮу и у воЮЬаку.  оЉа Ље друга? »сториЉски, то Ље антагонистички пар сточарства и земЪорадЬе. ЌиЉе антагонистички само зато што Ље орач ( аин) убио пастира (јвеЪа), веЮ и зато што су у касниЉоЉ историЉи човечанства орачи стварали цивилизациЉу стално настаЬених Ъуди, а сточари Ц покретну, номадску. » често су се жестоко сукобЪавали. Ќаш сукоб ’орде и –усиЉе Ље домаЮи пример сукоба измеРу пастира и земЪорадника. » као освета за јвеЪеву крв номадски народи су увек били страшни за цивилизованиЉе земЪораднике стално настаЬене на Љедном месту.

»пак Ље светост на страни ових првих.

ѕре него што Ље изабран за цара ƒавид Ље био пастир. √оспод »сус ’ристос назива —ебе ѕастирем. ѕастирима (а не кЬиговоРи или воЉсковоРи) су анРели у ноЮи ’ристовог –оРеЬа Љавили да Ље роРен ћесиЉа. ѕастири су у огЬеном стубу видели ћаЉку ЅожиЉу на ѕочаЉевскоЉ гори. ѕастири су у шуми нашли ∆ировицку икону Ѕогородице. » може се навести велико мноштво ових, сад веЮ хришЮанских примера. »стаЮи Юемо да Ље ова врста делатности на чудан начин повезана с пророчанским служеЬем и откриваЬем таЉни ЅожиЉих.  ао наводног родитеЪа на земЪи, у очима Ъуди Ц оца и васпитача, »сус ’ристос Ље имао £осифа, коЉи Ље по занимаЬу био дрводеЪа. ќваЉ занат Ље наследио и —ам. ќчеви су увек и свуда били дужни да науче дете неком занату. » наЉлакше и наЉзгодниЉе Ље било да им пренесу умеЮе сопственог занимаЬа. ƒакле, ’ристос Ље био столар. Мегове руке су држале тестеру, длето, секиру и блаЬу. Мегова рамена и леРа су знала шта значи бол у Ьима после тешког ЉучерашЬег рада. ƒо  рста су √а леРа болела од рада, а на рукама су ћу били жуЪеви пре него што су прободене ексерима.

„’ристос, син ƒавидов“ Ц тако Ъуди говоре о »сусу имаЉуЮи у виду да се у Мему испуЬаваЉу месиЉанска пророчанства. „ƒрводеЪа, син пастира“ Ц тако звучи име √оспода у преводу на Љезик земаЪских занимаЬа. “о Ље довоЪно да се сви столари благо исправе, а сви пастири осете своЉ историЉски значаЉ.

ƒа, воЪени. Ќаучени смо да размишЪамо да државни менаЯери високог ранга, банкари, лепотице с подиЉума, глумице и олимпиЉски шампиони завреРуЉу свеопшту пажЬу, да су они творци историЉе и Ьени главни актери. јли наводимо имена баштована, пастира и дрводеЪе и Ц ето чуда! Ц ове професиЉе уписане у контекст божанских догаРаЉа поЉавЪуЉу се у овом светлу и стичу неочекивану лепоту. ƒодаЉмо овом списку ѕавла. ќн Ље правио шаторе (апсолутно неопходна ствар за сваку номадску породицу). ќваЉ апостол се бавио занатом, што Ље било данак традициЉи рабина по коЉоЉ Ље познавалац ѕисма морао да зараРуЉе рукама, а не речима “оре. „Ќе чини, Ц говорили су Ц од речи “оре ни златни венац (повод за гордост), ни лопату (средство за зараду).“ ќдносно, да ли желиш да имаш духовну мудрост и знаЬе? —теци неко занимаЬе.

ƒа ли можемо заборавити да Ље ѕетар, коЉег се сетимо чим се помене ѕавле, такоРе био физички радник? Мегове руке су вукле мреже и веслале. ѕразник апостола ѕетра и ѕавла Ље с тачке гледишта Ьихових свакодневних послова празник „–ибара и  роЉача“. «ар то ниЉе повод да другачиЉим очима погледамо Ъуде коЉи седе за шиваЮом машином или гледаЉу пловак? —ви они, ови свети пастири и рибари, баштовани и тесари, уопште нису били несреЮни због тога што нису живели од банкарске камате, што нису узимали кредите и нису потписивали важне папире. ” томе што су се буквално зноЉили од посла, односно, што су Љели хлеб у зноЉу свог лица, ниЉе била казна, веЮ благослов.  азна се управо криЉе у свакоЉ врсти занимаЬа коЉе човеку обезбеРуЉе гарантовани хлеб и путер без икаквог зноЉеЬа. „ Ъуч среЮе ниЉе златни, веЮ француски,“ Ц говорио Ље ’енри ‘орд. ћислим да се она дивна ¬рата коЉа ѕетар отвара кЪучевима коЉе Ље добио од √оспода, лакше отвараЉу пред трудбеницима француског кЪуча, него пред онима коЉи вечито траже златни.

” раду постоЉи радост за коЉу леЬивац не зна и коЉу не разуме капиталиста са своЉим транспортерима и вишком вредности. „овек се развиЉа захваЪуЉуЮи раду уколико то ниЉе ропски рад. » обичан сеЪак коЉи уме да упрегне коЬа, да помузе краву, да заоре Ьиву и да направи дрвену куЮу Ље гениЉално биЮе. “о Ље скоро потпуно нестали тип свестраног домаЮина и домишЪатог мудраца коЉег Ље тако Љаросно и доследно уништавао демон боЪшевизма. »сто као и добра домаЮица, коЉа не зна за одмор од куЮних послова Ц то Ље у ЉедноЉ особи и кроЉачица, и дизаЉнер ентериЉера, и праЪа, и куварица, и породични психолог, и дечЉи фризер. ”згред речено, ово ни из далека ниЉе потпун списак.

“реба човек да ради. „ак и ако Ље богат и нема потребе за тим. » онда, као фабрикант јбрикосов пре револуциЉе, треба бар Љедном недеЪно да стане с радницима у погон и да цео дан од Љутра до вечери ради поред Ьих.

«ато што сви треба да раде.

«ато што у раду постоЉи благослов и радост.

«ато што Ѕог не воли леЬивце и благодат се не даЉе леЬивцу.

«ато што нам данас ово просто знаЬе веома недостаЉе.

„«нам лак начин да вадим воду из бунара, Ц говорио Ље Љедан кинески мудрац. Ц јли Ље моЉ тежак начин такоРе добар. «ато што лакоЮу прати леЬост. ј леЬост прате сви пороци“ (¬. Ѕибихин ¬. ћир).

—а руског ћарина “одиЮ

07 / 08 / 2019

     оментари:

    2019-08-21
    10:50
    Gordana Jovanovic:
    Lijep tekst, interesantno glediste na rad i duhovito povezivanje sa biblijskim temama. Ovakva vrsta teksta moze biti zanimljiva pripadnicima mlade generacije. Njima narocito treba pokazati da je pravo zadovoljstvo i ispunjenje upravo u radu a ne u besposlicarenju.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0