У катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима, 6. маја 2019. године свечано је прослављен празник Светог великомученика Георгија, храмовна слава древне немањићке задужбине.
Свету архијерејску Литургију су служили Његово Високопреосвештенство Архиепископ берлински и све Немачке Руске Православне Заграничне Цркве г. Марко и надлежни Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. У прослави је молитвено учествовало монаштво и свештенство Епархије, верни народ из беранског краја, као и гости празничног сабрања.
О великом празнику Светог Георгија беседио је Преосвећени Епископ г. Јоаникије, који је казао да се велика васкршња радост продужава, а у њој је и радост празника Светог великомученика и победоносца Георгија.
-Свети Георгије, као свједок Христов и као онај који се жртвовао за Христа, са Њим се разапео и примио смрт као Христос. Он је добио удио са васкрслим Христом, у Његовој побједи над смрћу и Његовој вјечној слави. Зато сви хришћани славе Светог великомученика Георгија и, као што рече Високопреосвећени Архиепископ Марко, који добро познаје Палестину, чак, га и муслимани на истоку призивају у помоћ, и помаже им, као што наш Свети Василије Острошки помаже и свима даје исцјељење, рекао је Владика и додао да празничну радост увеличава и присуство драгих гостију, нарочито, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа берлинског и све Немачке г. Марка, који је, по речима Његовог Преосвештенства, велики пријатељ српског народа.
Владика је навео да је архиепископ Марко изузетно образован, дипломирао је на Теолошком факултету у Београду, а докторирао на Славистичким студијама у Хајделбергу. Ипак, оно што је за Архијереја најважније, веома је молитвен и јеванђељски човек:
-Сјећамо га се, када је као млад архијереј долазио у манастир Ћелије код Ваљева. Био је пријатељ нашег блаженопочившег Преподобног оца Јустина Ћелијског. Прије неколико година причао нам је овдје о живим сјећањима из сусрета са оцем Јустином и, наравно, он је одличан познавалац његове теологије, казао је Владика будимљанско-никшићки, напомињући да је уважени гост дао велики допринос измирењу између Руске Заграничне Православне Цркве и Московске Патријаршије, које је настало због притиска ондашњих бољшевичких власти.
-Чим се Руска Црква ослободила од тог притиска, чим су настале нормалне прилике и односи између власти и Цркве, као што то видимо и данас, владика Марко и данас блаженопочивши руски патријарх Алексије II учинили су све, дали огроман допринос и извршили то свето дјело измирења и сједињења. То је велико ојачање за цијело православље. То би нам и данас могло служити за поуку, а не да поједини људи, под видом измирења, продубљавају расколе у православљу, као што то данас видимо у Украјини, поручио је епископ Јоаникије.
У име благодарности на посети Епархији будимљанско-никшићкој, владика Јоаникије је одликовао архиепископа Марка највећим епархијским одликовањем - медаљом Светог великомученика и победоносца Георгија првог степена за унапређење и утврђење братских веза међу светим Православним Црквама и народима.
Архиепископ берлински и све Немачке г. Марко је захвалио на одликовању и произнио реч архипастирске поуке.
-Данас је празник овог манастира, и много шире од ове Епархије. То је, у ствари, свеправославни празник који се нарочито види у Светој земљи, а и у нашим земљама где се у свакој цркви данас савршава Литургија и помен Светог Георгија, казао је владика Марко, подсетивши на житије Светог великомученика Георгија који је принео смелост и храброст пред царем Диоклецијаном у најстрашније време гоњења хришћана.
Владика је поучио да из примера Светог великомученика Георгија треба и ми да знамо, да се сећамо основне истине наше вере, а та истина је сам Христос.
-Нема друге истине, нема другог Христа, нема другог Бога, једина истина, једина вера православна је Христос. Често пута, као и данас, имамо проблема у овом свету због тога што, особито, власти не верују у једину истину, у јединог Христа, у једину Цркву. Ми хришћани треба да сачувамо оно што је најдраже у нашем животу – истину Христову, закључио је архиепископ Марко.
На крају Литургије благосиљан је и преломљен славски колач. Домаћин овогодишњег славља била је породица покојног Веселина Вучетића. Они су део колача предали г. Никодину Раденовићу, који је преузео обавезу да припреми славље за идућу годину.