За Христољубиву војску

Емисија 81

Напад на караулу „Кошаре“, односно агресија копненх снага такозване ОВК и оружаних снага Албаније уз подршку НАТО-а на СРЈ почео је 9. априла 1999. године. Битка за Кошаре трајала је практично до 14. јуна када су се јединице Војске Југославије повукле са територије Косова и Метохије после потписивања Кумановског споразума.

Најжешћи удар, баш у време Васкршњих празника те 1999. године, примили су припадници 53. граничног батаљона у чијем саставу је била и караула „Кошаре“, симбол херојског отпора и спремности на жртву у одбрани отаџбине.

О том величанственом подвигу бранилаца отаџбине разговарамо са Ненадом Милкићем, аутором трилогије „Ми смо бранили Кошаре“. Романе „Последња стража“ и „Зов карауле“, први и други део трилогије, представили смо пре годину дана приликом његовог првог гостовања, а повод за овај разговор је његов најновији роман „Бесмртни батаљон“ којим је на неки начин заокружио причу о браниоцима Кошара.

Роман „Бесмртни батаљон“ писан је у првом лицу и представља сведочење једног од јунака са Кошара од његовог одласка на одслужење војног рока, преко одбране државне границе 1998. године и спречавање продора копнених снага из Албаније у време НАТО агресије на СРЈ, одласка са Карауле и повратка ратника кући. Посебно упечатљива су сведочења јунака романа о суочавању са животом после рата и свему што је пратило да болна искуства младих људи који су прерано и бребрзо сазрели у вихору ратних дешавања, а потом су углавном били препуштени сами себи.

Реч је у ствари о искуству свих бранилаца карауле мозаички сатканом у животној причи главног јунака романа „Бесмртни батаљон“, као својеврсном омажу учесника Битке на Кошарама.

    

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×