Сарајевски Срби, сјећање на егзодус. (Фото: РТРС) Академијом сјећања и приказивањем монодраме „Време части и поноса“ у Братунцу је обиљежено 22 године од егзодуса сарајевских Срба.
Мировним споразумом сјеверозападне сарајевске општине насељене Србима предате су Федерацији БиХ мимо воље становника тог подручја.
Њих 20.000 доселило се у средње Подриње већином у Сребреницу и Братунац.
Након потписивања Дејтонског мировног споразума, почео је егзодус Срба из сарајевских насеља Хаџићи, Грбавица, Илијаш, Вогошћа.
Око 10.000 њих доселило се у Братунац. Многи су пренијели и посмртне остатке својих најмилијих.
Данас многи изгнани сарајевски Срби из Федерације БиХ имају проблеме када је ријеч о њиховој имовини.
Небојша Бандука и његова супруга протјерани су из Хаџића. Кажу још од рата покушавају вратити и регистровати своју имовину и 20 дунума земље.
– Сад смо дали и адвокату да ради на томе. Проблем је у томе што 25 година немамо право на поврат имовине, истиче Бандука.
Српска имовина се у Федерацији узурпира, српску земљу купују Арапи а Сарајево више одавно није мултиетнички град.
– Уништава се оно што се може уништити, сијеку шуме…егзодус се наставља, додаје Видомир Бандука, предсједник Удружења „Сарајевски Срби“.
Од некадашњих 10 .00, данас у Братунцу живи тек 2.000 сарајевских Срба.
Парастосом и полагањем вијенаца, као и академијом сјећања, обиљежена је 22. година од колективног пресељења једног народа.