Свети праведни Теодор Ушаков

  

Био је најсвјетлија тачка руске поморске историје у 18. вијеку, вјероватно најсвјетлија личност руске ратне морнарице до данас.Оно што је био Суворов на копну, то је био Ушаков на мору. У исто вријеме су ратовали за Руску империју, и потпомагали један другога у ратним операцима на Медитерану.

Рођен је у селу Бурнаково у Јарославској губернији у скромној породици. Петнаестог фебруара 1761. се пријавио у руску морнарицу у Санкт Петербургу. Послије завршене обуке је послат да служи као кадет на галији, у Балтичкој флоти. Године 1768. пребачен је у Донску флотилу на Азовском мору у Тангарог, и био учесник Руско-турског рата 1768 – 1774. Командовао је личном јахтом Катарине Друге, руске царице, а касније је командовао фрегатом и бранио руске трговачке путеве на Медитерану од британских гусара.

Послије ослобађања Крима од стране Руске Империје, лично је надгледао изградњу поморске базе у Севастопљу и дока у Керсону. У другом Руско-турском рату као командант Црноморске флоте, бриљантно је поразио Турке у бици код Фидонизијских острва, Керча и Рта Калакриа. У овим биткама дошла је до изражаја његова доктрина коју је преузео и усавршио од легендарног Суворова, тако да је суворвску тактику употријебио на мору и извојевао сјајне побједе. Поред великог ратног умијећа, према рањеним Турцима у бици код Керча, показао је велико хришћанско милосрђе и благост, и указао помоћ рањеним турским морнарима на уништеним бродовима, што је у оно вријеме била права ријеткост.

Године 1799. је постао адмирал руске флоте и упућен да помогне Суворову у Италији. Током ове експедиције, адмирал Фјодор Ушаков је потпуно сам помогао правосалавној браћи Грцима и направио грчку републику Седам Острва. Очистио је Крф и сва Јонска острва од Француза. Том приликом су захвални становници Крфа, адмиралу Ушакову уручили много поклона, међу којима и златну ленту са натписом „Крф, ослободиоцу Ушакову“.

Санаксарски манастир у Русији, где су нађене мошти адмирала Ушакова Санаксарски манастир у Русији, где су нађене мошти адмирала Ушакова
    

У наставку своје кампање, са својом ескадром контролисао је јужне обале Италије, блокирао је француске базе у Ђенови и Напуљу и тако значајно ометао непријатеља, подржавајући са мора подухват Суворова у сјеверној Италији. Дубоко је залазио у Јадранско море, и подржавао чак Црногорце на дубровачком ратишту противу Француза. Очистио је Боку од француских окупатора.

Иако је Русија у то вријеме за савезнике противу Наполеона имала Енглезе и једно кратко вријеме Турке, због међусобних несугласица савезника, двојицу великих руских војсковођа Суворова и Ушакова имепратор Павле Први је опозвао и вратио у Русију. Надобудни адмирал Нелсон није хтио да се стави под команду руског адмирала Ушакова иако су британске акције око Малте биле равне нули. Адмирал Фјофдор Ушаков је своју ескадру вратио у Севастопољ и тиме практично окончао своју каријеру непобједивог адмирала без изгубљене битке.

Успеси адмирала Ушакова на мору су поред пораза Турака у неколико узастопних битака, сламање Француза на Медитерану, ослобођење Јадрана, ослобођење грчких острава и изградња руске војне базе на Крфу.

У биткама се показао као ненадмашан војсковођа, али и као велики вјерник и хришћанин и милосрдан човјек, који је знао да удари када је требало, али и да помогне нсебично онима који су помоћ тражили.

Кивот са нетленим моштима Светог заштитника Ушакова Кивот са нетленим моштима Светог заштитника Ушакова
  

По доласку императора Александара првог на власт 1802. године, адмирал Ушаков се повукао на своје имање у Тамбовској губернији, а када је чуо за лоше здравље својег адмирала, император је хтио да сазна да ли му може помоћи, на шта му је Ушаков одговорио: “Душевна искуства, и снага мора, истрошиле су моју младост и задравље. У Бога се надам да буде само воља Његова у читавоме свијету. Све што се десило у мојем животу, примио сам као велики благослов.“

Умро је у 74. години живота и сахрањен је у Санаксарском манстиру. Његово нетрулежно тијело је откривено у порушеном манастиру од стране комуниста 1944. године, у вријеме када су се Стаљин и његова комунистичка врхушка сјетили адмирала Ушакова, и уручили први орден „Адмирала Фјодора Ушакова“ као орден за поморске заслуге.

Порушен и запуштен, манастир је тек 1991. годне враћен Руској Православној Цркви, а са њиме и адмиралове нетрулежне мошти. По протоколу канонизован је од стране Руске Православне Цркве 3. августа 2001. године за свеца заштитника. Слави се 5. августа по новом календару.

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×