Манифестација „Дани руске културе“, коју, први пут у Црној Гори, организују Општина Беране, берански Центар за културу и Полимски музеј у сарадњи са Епархијом будимљанско-никшићком, свечано је отворена у сриједу 19. јула 2017, у Полимском музеју у Беранама.
Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, замјеника амбасадора Русије у Црној Гори г.-дина Владимира Гурка и бројну публику поздравио је, у свечаној атмосфери, отварајући манифестацију г.-дин Драгослав Шћекић, предсједник Општине Беране.
Он је изразио радост што беранска Општина организује манифестацију посвећену руској култури са надом да ће у будућности она постати традиционална и са још богатијим садржајима. Овим програмом, по ријечима Шћекића, употпуњена је понуда „Беранског културног љета“, а све са циљем да грађани Берана ближе упознају руску културу и традицију.
„Познато је да наше братске везе датирају кроз вјекове што се нарочито потврдило након Октобарске револуције када се десетине хиљада руских држављана доселило на просторе Краљевине Југославије од чега је један дио населио и просторе Васојевића, гдје су живјели и службовали као угледне личности: љекари, професори, официри. Многи од њих су дали своје животе у ослобађању Црне Горе од фашизма у Другом свјетском рату, што народ нашег краја никада неће заборавити“, казао је први човјек беранске Општине.
Без обзира што се односи између Црне Горе и Руске Федерације „из геостратешких разлога сада налазе на најнижем степену“, како је оцијенио Шћекић, Општина Беране остаје отворена за сарадњу са руским пријатељима, јер су везе између ова два народа, сматра он, историјске и дубоко укоријењене.
„Дани руске културе“ отпочели су изложбом фотографија „Живот Александро-Невске лавре у слици и ријечи“, чији је аутор Миодраг Миша Бранковић из Београда.
Овом приликом говорио је Преосвећени Епископ Јоаникије који је истакао да је много светиња Руске православне цркве које чувају предања и историју о духовним, културним, историјским везама између руског и српског народа. Једна од тих светиња је, управо, Света обитељ Александро-Невске лавре у Петрограду, чији је оснивач Петар Велики и која носи име оног светитеља који се у Васојевићима прославља као Небески покровитељ још од почетка 17. вијека.
Под сводовима Александро-невске лавре, подсјетио је Владика, почива последњи српски Патријарх из доба ропства под Турцима, патријарх мученик Василије Јовановић Бркић, а поред њега сахрањен је, нешто раније преминули, Митрополит црногорски и приморски Василије Петровић, егзарх Пећког трона.
„Обојица су гледали у Русију и, послије Бога, једино на њу полагали наду и тамо налазили разумјевање за невоље свог напаћеног народа, и ослонац и наду да ће се једног дана српски народ и остали православни балкански народи уз помоћ Русије ослободити тешког турског јарма, а што се тако и догодило“, казао је Његово Преосвештенство.
У Благовештењском храму, додао је Преосвећени Епископ, почивају и двојица знаменитих Срба: чувени Херцеговац гроф Сава Владисавић, познат нарочито у руској дипломатији, чије заслуге су велике у јачању руске Империје и њеним везама са јужним Словенима, а у низу значајних личности руских официра српског поријекла покој у овом истом Благовештењском храму нашао је и ратник који се васпитавао код Суворова, код Кутузова имао значајно мјесто у Бородинској бици, војвода Михаил Андрејевич Милорадович.
„Ми смо поносни на те знамените личности и дубоко захвални руском народу, Руској православној цркви, руској држави који чувају спомен на наше људе, наш народ, многе личности. Ја сам поменуо овдје само њих четворицу, а тај низ знаменитих личности, присутних у руској историји, култури, заслужних за укрепљавање наших веза кроз вјекове, не би могао да се наниже за много више времена“.
„Руска држава, Руска црква, руски народ је онај народ код кога смо увијек наилазили на највеће разумијевање, с којим је вјековна сарадња доносила значајне плодове у нашој историји, који нас је увијек подизао и храбрио. И ова лавра, која је изнова процвјетала и коју можете вечерас овдје доживјети, њену историју од настанка до најновијих времена, живот лавре прије Револуције и нарочито сад послије велике обнове. Овдје ће те видјети и познате личности, руског Патријарха, епископе који су посјећивали нашу Епархију, руско свештенство и иконе, нарочито, Светог Александра Невског, његов ћивот, гробницу, да подсјетимо на јединствени феномен у цијелом православном свијету да једно словенско племе ван Русије слави Светог Александра Невског као свог Небеског покровитеља“, истакао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
У име амбасаде Руске Федерације у Црној Гори обратио се г.-дин Владимир Гурко, изражавајући радост што присуствује једном оваком догађају у Беранама, који се организује у веома пријатељском и топлом амбијенту.
„Посебна ми је част и понос да говорим на отварању „Дана руске културе“, веома значајне манифестације на коју смо дуго чекали и коју смо заједно успјели организовати уз напор свих оних за које очување пријатељских веза међу нашим народима и земаља нису само ријечи. Са великим задовољством говорим и о изложби фотографија „Живот Александро-Невске лавре у слици и ријечи“, а ова поставка показује величанствену архитектуру храмова те светиње, која се налази у Санкт Петербургу, једном од највећих градова Русије и оличава руску историју, руску културу и руски дух“, казао је, поред осталог, Владимир Гурко, захваливши руководству Општине Беране, организаторима, аутору изложбе и свима који су били укључени у припремање „Дана руске културе“, дајући све од себе да се ова манифестација нађе одговарајуће мјесто у низу догађаја у Општини.
Од 19. до 26. јула публика у Беранама ће бити у прилици да присуствује: концерту руског плесног ансамбла, приказивању најпознатијих совјетских и руских филмова о Великом отаџбинском рату од 1941-1945. који су добили признања најзначајних међународних филмских фестивала, изложби књига руских писаца и књижевној вечери посвећеној великом руском писцу Ф.М. Достојевском о коме ће говорити ђакон др Никола Маројевић.