У предпразничној радости великог празника Свете Педесетнице, а у суботњи дан када се сећамо свих упокојених у благочествој вери, торжественом архејерејском Литургијом прослављен је престони празник вождовачког храма Светих равноапостолних светитеља цара Константина и његове мајке Јелене
Свечаним евхаристијским сабрањем началствовао је првојерарх наше помесне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранка Топаловића, Слободана Милуновића, Животе Марковића, протојереја Слободана Јовановића, презвитера Јована Петровића, протођакона Стевана Рапајића, ђаконâ Драгана Танасијевића, Верољуба Санда и Александра Савића, као и прислуживање чтечевâ Владимира Јелића, Бранислава Илића, Милојка Топаловића и Војислава Луковића.
Кумови славе су били г. Мирослав и гђа Данијела Пецарски. Пред почетак свете Литургије на велику радост сабраних обављен је чин хиротесије у чин чтеца г. Војислава Луковића из Београда. Новорукопроизведени чтец Војислав рођен је 1960. године у Београду, где је 1989. године дипломирао сликарство на Факултету ликовних уметности. У Народном музеју је положио стручни испит и стекао звање сликара рестауратора. Живописао је, поред осталих, параклис Васкрсења Христовог у београдском Централном затвору, храм Богородице Тројеручице у Доњем Будачком, храм Преображења Господњег на Жабљаку и Парохијски дом Вождовачког храма.
На овом свечаном славском сабрању у славу Божју, а у част храмовних духовних заштитникâ, једним устима и једним срцем појао је хор при Вождовачком храму којим диригује мр Бранко Тадић, хонорарни професор Богословије Светог Саве. Богонадахнутим речима литургијске проповеди Његова Светост поучио је сабрани народ Божји, истакавши велики значај Светог цара Константина и његове благоверне мајке Јелене у освештаној и благословеној историји Цркве Христове.
У наставку свете Литургије обављен је свечани опход око храма са читањем васкрсних Еванђељâ, са појањем малог помена уснулим добротворима, благоукраситељима, свештенослужитељима и парохијанима Вождовачког храма, као и освећењем славских дарова, колача и кољива испред записа у порти храма.
Настојатељ храма, високопречасни протопрезвитер-ставрофор Недељко Марјановић, у име свог братства као и у своје лично име заблагодарио је Човекољубивом Господу што нас је сабрао на ово свештено сабрање, а потом срдачно упутио речи благодарности Његовој Светости Патријарху српском Иринеју на молитвеној посети и љубави коју има према литургијској заједници која се око свога Господа сабира у Вождовачком храму, прослављајући Име које је изнад свакога имена. Ово славског сабрање закључено је у пријатној и радосној атмосфери трпезом хришћанске љубави у парохијској сали Вождовачке светиње.
У славу Божју, а у част Светих цара Константина и Јелене, као израз великог молитвеног поштовања према овим угодницима Божјим наш благочестиви и христољубиви народ принео им је многобројне свете храмове који красе нашу помесну Цркву. Међу значајним храмовима који су подигнути у њихову част посебно и сваке хвале достојно место заузима Вождовачки храм који је 2011. лета Господњег прославио велики јубилеј стогодишњицу свога потојања, а који својом светошћу и живом литургијском заједницом обасјава Богом чувани првопрестони град Београд. О значају Вождовачке светиње и историји овог дивног храма Божјег, а поводом стогодишњице његовог постојања дивно је беседио наш угледни професор и познати теолог протођакон Радомир Ракић, који је и дугогодишњи свештенослужитељ олтара Божјег при Вождовачком храму. Значајно је нагласити да овај храм красе две велике светиње које се у њему налазе благословом блажене успомене Патријарха српског Германа, а то су: Честица Часног и Животворног Крста Господњег и омофор Светог Василија Чудотворца Острошког.