Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије служио је, на празник Светог Германа Аљаског и Светог свештеномученика Гаврила, Патријарха српског, 26. децембра 2016. године свету архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице у Дубници код Нове Вароши.
Преосвећеном Епископу у светом богослужењу, којим је молитвено прослављена ктиторска слава овог манастира, чији ктитор је Свети свештеномученик Гаврило Рајић, Патријарх српски, саслуживали су свештенослужитељи епархија Милешевске и Будимљанско-никшићке.
Свештенству, монаштву и сабраном вјерном народу архипастирским словом обратио се владика Јоаникије, говорећи о личностима двојице великих српских патријараха који су у XVII вијеку, вијеку ропства под Турцима али и великих духовних и културних узлета нашег народа, главу положили за Цркву своју, за народ свој, за Христа Господа.
-Да је XVII вијек наше историје, драга браћо и сестре, био вијек мучеништва показују двојица великих српских патријараха: Јован Кантул, Патријарх српски који је пострадао зато што је желио ослобођење свог народа, па је био оптужен да је велики непријатељ Османске империје и задављен код Јени капије у Цариграду почетком XVII вијека. Средином тог истог вијека, у Бруси, у дубини тадашње Турске, пострадао је наш патријарх и ктитор ове свете обитељи Гаврило Рајић. Њих двојица и патријарх Пајсије, а њихов савременик је био и Свети Василије Острошки, утврђивали су вјеру у нашем народу, обнављали светиње, украшавали их, просвећивали културу, бодрили наш народ у тешким временима турског ропства да остане вјеран својој светој Цркви, јер смо у то вријеме трпјели велики притисак од Турака, с једне стране, а са друге од Латина који су долазили из Рима. Најчешће су то били Украјинци, школовани тамо, па су их као блиске нама слали да нас преводе на католичанство у чему нијесу имали скоро никаквог успјеха, казао је Његово Преосвештенство.
Владика је додао да се наш народ у том тешком времену ропства довијао и мучио не би ли опстао, а поменути српски патријарси, који, према Владикиним ријечима, заслужују да сви буду унесени у Календар, кријепили су народ. Доказ томе је и манастир Дубница, светиња која је заблистала у вријеме патријарха Гаврила, као и многе друге светиње у Рашкој области. -Говори се да је ктитор и обновитељ више цркава и манастира. Он нас је повезао и са царском Русијом. Тамо је дуго времена боравио, био веома уважен, сматра се, чак, и да је једно вријеме мијењао руског патријарха, али то наука још треба да изучи. Најважније од свега је да је он вјеру посвједочио, мученички пострадао, подобно свом Господу на правди Бога. Турци су га нашли кривим зато што је желио ослобођење свог народа.
-То је пред Богом било праведно дјело, али пред насилничком освајачком турском империјом то је био велики гријех и зато је главу своју положио, али је положио главу за Цркву своју, за народ свој, за Христа Господа пострадао, уподобљавајући се свом Господу и Спаситељу нашем Који је на Крсту излио живоносну крв за наше освећење, за наше препорођење, за обновљење заједништва, за обновљење љубави, за устројавање свете Цркве Божје, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије.
Он је, честитајући славу овој светој обитељи, позвао вјерни народ да што чешће долазе у ову светињу, да се у њој Богу моле, да Бога прослављају и да своје душе снаже молитвом и Светим Тајнама Христовим. -Нарочито у ове дане поста да се Богу молимо, да душу своју чистимо, да срце припремимо за стан Богу живоме. Господ Богомладенац Христос, драга браћо и сестре, долази да се настани у нашим срцима, да нам дарује обновљење, да нам дарује нову снагу и нову радост, поручио је Његово Преосвештенство Владика г. Јоаникије.
