Москва, 23. децембар 2016
У Москви, 22. децембра, одржан је сабор Московске епархије на којем се традиционално расправља о текућим питањима поменуте епархије.
Као епархиjски архијереј Московске епархије Његова Светост патријарх Кирил представио је свој извештај. Патријарх је посебну пажњу посветио Сабору на Криту, који је одржан од 18. до 26. јуна 2016. године, уз учешће представника једног броја Помесних Цркава.
– «Од свих догађаја у години која је на измаку, главна тема у сфери односа међу православним Помесним Црквама била је припрема Свеправославног Сабора», истакао је патријарх.
Преносимо у потпуности обраћање патријарха на ту тему:
«У јануару ове године, узео сам учешћа на Сабору Поглавара Православних Цркава у Шамбезију. У фебруару, питања која су везана са предсаборским процесом, разматрана су се на Архијерејском Сабору. Став Руске Цркве био је једноставан и отворен: ми смо спремни трудити се на припреми Сабора као видљивог сведочанства јединства Православне Цркве. Спремни да свим силама садејствујемо разрешењу тих проблема, који су још остали неразрешеним, и који су могли омести одржавање Сабора. Реч је ишла о проблему отсуства општења између две древне Патријаршије, о недостацима у садржају пројеката саборних докумената, о недовршености са организационе стране. На жалост, не нашом кривицом, није се успело да се ови проблеме реше на време. Ми смо неједанпут скретали пажњу на неефикасност механизма предсаборског процеса. Као што је познато, Бугарска, Грузијска, и Антиохијска Црква, одустале су од учешћа на Сабору, у раније претпостављеним роковима, и позвали на одгађање његовог одржавања за касније (на почетку је на то позивала и Српска Црква). Како су све одлуке на Сабору биле дужне да буду прихваћене консензусом свих Помесних Цркава, постало је очигледно, да се, у постојећим условима, достизање таквог циља показало немогућим. Због тога, учешће Руске Цркве на Сабору постало је нецелисходним.
И поред тога, од 18. до 26. јуна, на острву Криту одржао се Сабор, у коме су узели учешћа предсатвници десет Помесних Цркава. Због чињенице, да тај Сабор није изражавао једногласно мишљење свих Светих Божијих Цркава, он не може бити признат Свеправославним, а његове одлуке – безусловно обавезним за све православне Цркве.
Свети Синод је наредио Синодалној библијско-богословској комисији, да пажљиво изучи документе Критског Сабора. На основу резултата овог проучавања, Синод ће следеће године, а затим, претпостављам, и Архијерејски Сабор, допунски разматрати питање нашег односа према прихваћеним документима на Криту».
