ЗВУК мешалице, одјеци закивања и ужурбано довикивање мајстора, "нарушавају" мир порте Светопреображењске цркве удаљене двадесетак километара од Костајнице, у Хрватској. После 238 година обнавља се манастир Комоговина - једини манастир Српске православне цркве на Банији, верско и духовно средиште, стециште и окупљалиште Срба у овом делу Крајине. Уздиже се и пише још једну страницу свог васкрсења, као и после сваког страдања у минулим временима.
Подигнут поткрај 17. века, манастир Комоговина је вековима делио судбину и сва искушења свог народа. Рушен је, харан, чак и укинут одлуком Марије Терезије 1777. године... Од тада је манастирска црква сведена на ниво парохијске, али је за народ овог краја оставила манастир. Више од два века, Банијци су упорно говорили: "Идемо на службу светом манастиру".
Судбину банијских Срба, ова светиња је поделила и после злокобне "Олује" - запустела је, покрадена, а црквена звона утихнула... Са манастирског конака украден је цреп, његова кровна грађа је потпуно иструнула, зидови годинама кисли и пуцали, прозори и врата поскидани, почупане електроинсталације...
- Обнову манастира Комоговина, духовног центра Баније и велике светиње наше епархије, започели смо пре пет година радовима на манастирској цркви - каже за "Новости" владика Герасим, епископ горњокарловачки. - Најпре је замењена дотрајала кровна конструкција цркве и звоника, камени звоник је уређен, обновљена је дрвена конструкција носача звона, а унутрашњост храма омалтерисана. Озидани су нови иконостас и престо, што је, после деценију и по, цркви "вратило" редовна богослужења.
Упоредо са обновом храма, по владикиним речима, урађен је и пројекат реконструкције манастирског конака. Послови су започели новембра 2014. године заменом комплетне кровне конструкције конака, површине око 800 квадратних метара.
- Сада нам предстоји уређење одаја конака - наставља епископ Герасим.
- Када конак буде завршен у манастир ће да се врате монаси, да га оживе и да својим присуством, молитвама и радом, буду додатни подстрек утврђивању и оснаживању духовног живота Срба на Банији. Обнова ће и нашим верницима на Банији дати додатну сигурност, не само ради места где ће се молити, него и због осећаја да нису сами и да је црква увек била и остаје уз њих.
Манастири су у српском народу, подсећа владика, увек имали посебно место. Пружали су и пружају, каже, сигурност и утеху преко потребне и у мирним и у бурним временима.
- Са верним народом Баније, али и читаве Горњокарловачке епархије, подижемо ово дело у славу Господу - говори епископ Герасим. - Да буде завет наше вере, симбол мученичког страдања наших верника, искра нашег преображења и васкрсења као и место састајања и духовног препорода сваког човека. Обновом манастира Комоговина, такође, поколењима у аманет остављамо истинско сведочанство наше вере и љубави према Богу и своме роду. Остављамо им светињу у којој ће будући нараштаји узрастати, чувајући веру својих отаца и негујући истинске вредности које треба да красе сваког човека.
И сам почетак обнове манастира Комоговина, сведочи владика, унео је преко потребну искру вере и живота, не само малобројним Србима на Банији, него и Банијцима које су минули ратови однели далеко од прадедовских кућа и огњишта.
- Већину послова на обнови манастира раде Срби из Костајнице и околине, који немају стално запослење, па су им приватни послови једини извор зараде - каже епископ Герасим. - А, откада је започела обнова, јављају се Банијци из свих крајева света и прилозима помажу обнову светиње. Много њих је током последњег рата напустило своја огњишта, али су свесни да је обнова манастира Комоговина доказ вишевековног живота православних Срба на Банији. Све више се и самоиницијативно организују и прикупљају средства за обнову своје светиње. Недавно смо, од Банијаца из Лондона, добили велики прилог, довољан да поставимо нови под у храму.
Обнова манастира Комоговина, по речима владике, наставиће се постепено, онолико колико дозволе новчане могућности. Осим издвајања из Епархије и прилога верника, обнову светиње више пута су помогле и власти Србије и предузећа из Мркоњић Града и Град Добој. Тим средствима, каже наш саговорник, обновљени су кров и звоник храма.
ДУША СРПСКОГ НАРОДА
МАНАСТИР Комоговина основан је 1688. године. Првобитни манастирски храм саграђен је од дрвета и био је посвећен Светом Архистратигу Михаилу. После добијања дозволе за градњу цркве од чврстог материјала, подигнит је 1728. године, нови манастирски храм од камена и посвећен Вазнесењу Господњем, а био је седиште костајничко-зринопољских епископа. У то време у Комоговини је постојала школа иконописања, а у манастиру је дуго боравио и Доситеј Обрадовић. Манастир је 1777. насилно укинула Марија Терезија, а црква је постала парохијска и посвећена је Преображењу Господњем.
Иако је постојао свега 88 година, манастир Комоговина је увек био религиозни, културни и политички центар Срба на Банији. Прота Никола Беговић о томе пише: "Манастир Комоговина бијаше у Банији српска база, ту је била душа народа. Што је ту договорено и закључено, то се свуда савјесно извршило".
СПОМЕН-ДОМ
ОБЈЕКАТ сада манастирског конака грађен је, како сазнајемо, осамдесетих година на одузетој манастирској земљи. Био је то Спомен-дом оснивања Четврте бригаде 7. Банијске дивизије у ком се чувала и успомена на 126 српске деце, жена и стараца, из Комоговине и околних села, убијених у стравичном усташком пиру уочи Савиндана 1942. године. Њихова имена била су исписана у Спомен дому.
- Када само одлучили да се манастир Комоговина обнови, 2009. године, објекат и земљиште вратили смо у власништво манастира - прича владика Герасим. - Са надлежном општином Кукурузари потписали смо уговор о замени некретнина, па смо за црквено земљиште које се "наслања" на школу у Меченчанима, добили ово за манастир. Сада је једино тако могло.
