Монументална монографија „Цетињски манастир рођења пресвете Богородице 1484-2014“, која је недавно објављена поводом 530 година од оснивања цетињског манастира синоћ је представљена на препуном „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом.
„Цетињски манастир је велика прича. Он је био колијевка нове државе Црне Горе, велика је његова ослободилачка и просветна улога, али у оваквим приликама не смијемо никада испустити из вида ни његов духовни значај. Сабрала нас је на Тргу од ћирилице, на славу заштитника града светог архиђакона Стефана, љепота цетињског манастира, најзначајнијег, највреднијег светилишта, са моштима светог Петра Цетињског“ – рекао је у пригодној бесједи епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
„Цетињски манастир чува, његује и свједочи биће народно, његује наше памћење. Ако то не схватимо, нећемо разумјети ни намјеру ктитора, ни улогу цетињског манастира, ни дјело великог ратника, великог страдалника и ктитора Ивана Црнојевића. Из тог предања који његује цетињски манастир имамо најдубљи плод нашег народа. Имамо Његоша који се на тој духовној ватри огријао. На том памћењу укорјењена је светиња и предање које струји кроз организам цркве.“
Епископ Јоаникије говорио је о везама Свете Горе Атонске и цетињског манастира. То је веза која се никада није прекидала, о чему свједочи и то што је на престо цетињског митрополита опет дошао један светогорац – наш високопреосвећени митрополит Амфилохије, који је своје прве дане монашког подвига провео у Светој Гори и носио то предање. Он је срж тог континуитета. Ако све ово знамо, онда ћемо правилно схватити и значај светиње Цетињског манастира – поручио је епископ Јоаникије.
„Ова монографија је својеврстан подсјетник и компас. Ово није само један каменчић за обиљежавања богате историје манастира, већ важан тренутак када има покушаја да се угаси духовно биће и заједништво Срба и Црногораца. Ова монографија се појављује као свјетлост у тами. Цетињски манастир је утврђен на темељима цркве и нашег народа.Овај манастир ће још више утврдити и постати јединствен у читавој православној васељени зато што је у свој историји био град и на један начин држава у малом. Он је био стожер народне душе и једном тренутку ће имати и основну школу, гимназију, богословску и учитељску школу… Од оснивања цетињског манастира историја биљежи 40 митрополита и тај континуитет нико не може оспорити. И зато ово вриједно дјело указује да је тих 530 година цетињског манастира и 520 година Ободске штампарије био светионик за народ Светог Саве и Светог Симеона и Његоша“ – рекао је у својој бесједи јеромонах Макарије, сабрат манастира Савина.
Садржај монографије Цетињског манастира преставио је њен уредник Јован Маркуш. За њено приређивањеје значајан је један број познатих научних радника и монаха из братства Цетињског манастира.
„Као што је „Октоих“ штампан при митрополиту Вавили, тако је ова монографија штампана при митрополиту Амфилохију. За Цетињску митрополију и митрополите никад није било лаких времена. Напротив, у току више од пола миленијума само су се смјењивале буре и олује. Ријетко се разведравало више Горе Црне. Цетињски манастир је, за све то вријеме, био брод спасења, жариште вјере православне и символ слободе српског народа“ – рекао је Будимир Дубак, који је и сам учествовао у раду на овој књизи.
„Замислите земљу коју чине манастир и околина. Пустиња, и у њој манастир. Да није тог манастира, не само да не би било Црне Горе, него ни нас овакви какви смо.То је наш бедем. Наш темељ, родно мјесто наше вјере, културе и наше писмености. Тај манастир нас је препородио, у њему се чува оно најбоље и најдрацјеније што смо на овој земљи створили. Он нас и данас држи на окупу – да ипак знамо да смо један народ, и да у овој општој српској пометњи један народ треба да останемо. У том манастиру писао је ловћенски тајновидац Његош – ту је он својим стиховима створио српско заједништво којим и данас озвањају снови, наде и трауме милиона Срба широм свијета. Све што у овој драгоцјеној монографији можете прочитати у ствари су писма и поруке упућене баш нама. Ми смо тим писмима и документима ословљени. Ова Светигорина монографија је достојан одговор српског издаваштва – чување оног светосавског, немањићког завјета, вјере и језика. Ова књига је и знак да нас има, да памтимо и да можемо наставити“, рекао је на промоцији књижевни критичар Желидртаг Никчевић.
У програму промоције учествовао је и хор „Бранислав Нушић“, са диригентом Петром Ракићем, који ради при цркви светог Димитрија у Косовској Митровици.
У пратећем програму у галерији „Фреска“ отворена је изложба „Војно Свештенство у ослободилачким ратовима Србије (1804-1918)“ коју су припремили људи из Архива Православне цркве из Београда.
