Поводом двадесетогодишњице прогона српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске у операцији "Олуја“, у манастиру Ђурђеви Ступови, одслужен је парастос пострадалима.
Парастос је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљански-никшићки Г. Јоаникије у молитвеном присуству свештенства и свештеномонаштва Епископије будимљанско-никшићке и многобројног вјерног народа.
Послије одслуженог парастоса сабранима се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, подсјетивши да се прије двадесет година догодио страшни злочин над српским народом, прво у Славонији, а онда у Далмацији, Кордуну, Лици. Тај злочин, нагласио је Владика будимљанско-никшићки, ни до данас није забиљежен онако како би требао да буде забиљежен у свјетској историји, нити је помињан како би требало да буде помињан, а велики број људи, жена, дјеце, стараца, који су побијени и умиралибјежећи из поменутих земаља, пали су у заборав.
"Али, није их њихова родбина заборавила, што је најважније, није их заборавио Господ Бог, није их заборавила наша Света Црква. Како вријеме тече њихова имена ће све више сијати и придруживаће се оним мученицима јасеновачким, јадовинским, пребиловачким.Њихова имена ће кроз будућа времена све више сијати, а имена злочинаца ће падати у заборав“.
"Страшно је, како рече један паметан човјек, што се "Олуја“ наставља, што је онемогућен повратак онима који су жељели да се врате, а довољно је да се то не дозволи за првих десет година, што није учињено, онда може бити тих лицемјерних позива да се врате, међутим,и ако би се неко вратио то би било као да се вратио у вучју јазбину. Остале су те земље пусте, домови пусти, људи протјерани и то се не догађа први пут, догађало се много пута у нашој историји. Стога лако можемо препознати ко нам је пријатељ као народу, а ко непријатељ“.
"Сви они који су спремни да признају наше жртве, да
схвате нашу историју, страдалну и мукотрпну, они су нам,
сигурно, пријатељи, на овај или онај начин. Многи су нам
пријатељи зато што су имали сличну судбину, као и ми,
препознали су нашу жртвеност преко своје жртвености и
знају то да поштују, иако нијесу исте вјере са
нама“, бесједио је Његово Преосвештенство, додајући
да су Јевреји имали храбрости и човјечности да помену
српске жртве, страдале у Јасеновцу, а и оне касније
страдале, све до најновијих времена.
Они народи који се хвале да су цивилизовани, да су
напредни, да су народ који заступа људска права,
правичност, правду, много пута се, на жалост, та њихова
правда показала лицемјерном, пристрасном и селективном
указао је Владика Јоаније и истакао:
"Најстрашније од свега је што код нас има много оних који су се придружили том јату да прихватају све оно што долази од земаља НАТО пакта, води се кампања за улазак у НАТО. То је скупа кампања коју плаћа наша држава, а то све има цијену да се наше жртве не помињу, ни оне који су страдали у Славонији, Далмацији, Лици, Крајини, Кордуну, ни ове у Мурини, Велици, Долима. То је та цијена. Да ли ми можемо прихватити, да по цијену заборава, по цијену одрицања од своје историје, одрицања од својих предака, одрицања наших жртава ради тобож неких земаљских повластица, ради шарене лаже, прихватамо све то, да се слажемо и постанемо дио те кампање која се води“.
"Нека Господ нама дарује разума, "ми пут свој знамо пут Богочовјека“, пјевао је наш српски пјесник и то је једини прави пут, а ми смо тај пут прихватили од Светог Кирила и Методија, Светог Саве, њим смо ишли кроз сву нашу историју, на том путу су се многи светитељи посветили, многи мученици засијали од Светог кнеза Лазара па до Вукашина из Клепаца и Милице Ракић у Београду, дјевојчице од годину и по дана, која је пострадала у НАТО бомбардовању наше отаџбине“.
"Нека Господ дарује покоја и Царство Небеско свима који пострадаше, који су побијени од злочиначке руке, без своје кривице, нека дарује утјехе и снаге онима који су протјерани са својих огњишта, нека нам свима дарује просвјетљења и памети да идемо путем Божјим, путем светосавским. Амин. Боже дај!“, закључио је Преосвећени Епископ г. Јоаникије.
