Пастирско делање свештеника је многоструко, а плодови богати када има љубави према својој пастви. Млади свештеник из Грачанице Бранислав Секулић, повео је, са благословом Владике Теодосија, групу косовских верника на поклоњење светињама Црне Горе.
Прво и најважније одредиште свакако је манастир Острог. Група је стигла код Доњег манастира у касне ноћне сате, али се нико није жалио на умор већ су сви похитали пешице према Горњем манастиру. Чак су и најмлађи чланови ове ходочасничке групе Стефан од три године и Јован од шест година већи део пута сами трчкарали ка циљу радујући се свицима који су светлуцали кроз мрак.
Ноћ под ведрим небом и свитање пред белим манастиром у стени не може се исказати речима. Осећај поднебесја треба лично доживети. Примање светих дарова пред овом светињом јесте са страхом и још мало већим страхом него иначе. Молитва крај ћивота Светог Василија изговорена срцем је са тако великом вером, да узвраћа осећајем моменталног испуњења. Јер, пунота срца постаје неизрецива.
Пут је настављен према Подгорици и храму Христовог Васкрсења. Ова раскошна светиња по својој лепоти и величини може се поредити са руским древним манастирима. Али, наша радост је била велика пред спознајом да народ овога времена у Црној Гори има толику ревност, љубав и трудољубље да за релативно кратак временски период изгради тако велику светињу у славу Господњу.
Потом смо се поново насладили манастирског мира и посебности целивајући свете мошти пред Богом прослављеног Симеона Дајбабског. Отац Бранислав је све помазао уљем из кандила крај светих моштију и придодао нам благодат.
У трећи дан путовања кренули смо у предео Црне Горе који нисмо знали, нити претпоставили. Имали смо позив месног свештеника. Имали смо и потребу да учинимо уздарје братском народу Црне Горе који увек, предвођени Митрополитом Амфилохијем, за Видовдан долази на равно Косово и Газиместан.
Присуствовали смо освећењу обновљеног храма Вазнесења Христовог у селу Кржања. Кривудавим путем прошли смо крај села Горњи Медун, родно село Марка Миљанова, Босор, Стубли, Корита и стигли до обновљене цркве. Литургију је служио Митрополит Амфилохије, са владиком Георгијем из Словачке и свештенством. Отац Бранислав је такође био у олтару.
Након сечења колача Митрополит је одржао пригодну беседу подсетивши да се наше светиње увек подижу на костима мучаника, славних наших предака. У знак сећања на Обновљење храма у Јерусалиму кога су обновили Цар Константин и царица Јелена установљен је овај празник, а овај дан обновљења треба да буде дан сабора у Кржању.
