Косово је српска Голгота која ће трајати ко зна још колико и не сме да се заборави. И ако желимо Богу да се вратимо треба да почнемо одавде.
Чланови Удружења Краљевина Србија из разних делова Србије, су у току прошлог викенда,13.и 14.јуна посетили Косово и Метохију. На плану путовања нашле су се светиње Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Грачаница, Зочиште, Свети Архангели и Богородица Љевишка у Призрену. Ноћ су провели у Великој Хочи како би се срели са мештанима и са њима поделили свакодневне бриге. Нажалост, хуманитарну помоћ коју су понели за манастире, морали су да оставе у манастиру Светог Николе Кончуљског у Рашкој, јер им на административном прелазу нису дозволили да је пренесу на Косово и Метохију.
У недељу, 14.јуна, на празник Светог Јустина Филозофа и Аве Јустина Ћелијског присуствовали су Литургији у манастиру Свети Архангели код Призрена, коју је служио игуман манастира архимандрит Михајло. Он је у беседи говорио о Јеванђељу и празнику, рекавши да људи у животу теже за многим мудростима и знањима, али да, тек када приђу самоме Господу и када буду научени од Духа Светога, то њихово знање добија пуноћу. Најбољи пример је Свети Јустин Филозоф који је стекао сва светска знања, али се није могао задовољити тим филозофијама све док није спознао Бога.
-Угледајмо се на њега браћо и сестре, рекао је отац Михајло, а посебно на нашег дивног светитеља Аву Јустина који би се могао назвати филозофом нас Срба, јер његове догматике, његова ,,Житија Светих“ и његове ,,Филозовске урвине“ и све оно што је оставио као писац и као преводилац, храни нашу цркву. Његова духовна деца, његови синови , а надамо се и унучад, да ће наставити тај пут који је он оставио нама Србима, да се држимо Христа, да се држимо Небеске Литургије и да, као што се пева у његовом тропару , да ологоси све нас Господ Логос, да нас све научи својом речи.
За трпезом љубави чланови Удружења КС пренели су оцу Михајлу поздраве од престлонаследника Александра и његове породице, а један од чланова Удружења Андрија Шошић је инспирисан посетом манастиру Високи Дечани и Св. Архангелима направио везу између тих светиња, краљевског двора у Београду и породице Карађорђевић, подсетивши на чињеницу да у књизи гостију манастира Дечани стоји пет потписа краља Алексадра I, што говори да је он у размаку од пар година пет пута посетио овај манастир:
Знамо да су Високи Дечани зидани од оникса, који је вађен из налазишта код Пећи. Када су Високи Дечани завршени 1335. то налазиште је затворено, а после тога 1389. кнегиња Милица прави две воштане свеће, које 1924.године краљ Александар I пали као ослободиоц Косова. И од истог рудника оникса у Пећи вади два стуба које је уградио у свој двор где и данас стоје. А паралела Краљевог двора са манастиром Св. Архангела је слика Женидба цара Душана у једној просторији у подруму коју су Руси насликали на основу епске песме Женидба цара Душана. Није случајно, јер је краљ Александар, можда један од најмоћнијих владара у нашој историји после цара Душана.
Председник Удружења Краљевина Србија Марио Мајсторовић је рекао да је њихово Удружење до сада организовало неколико пута посете Косову и Метохији, и да су имали за циљ да помажу манастире и српски народ, али да је њима важније што приликом тих посета могу да пруже подршку људима који ту живе и са њима одржавају контакт.
Од саме хуманитарне помоћи коју доносимо, важнији је контакт са нашим људима. Јер, све чешће се чују приче са других страна од наших људи који кажу да Косово није наше, да треба већ једном да завршимо са тиме. Међутим, свако ко је једном дошао у Високе Дечане, Свете Архангеле, Патријаршију, никада више није изговорио ту реченицу. Суштина је да одржавамо нит до оног времена до када ћемо моћи поново да вратимо оно што је наше. Овог пута имали смо проблеме, нису нас пустили Албанци да пренесемо товар који смо припремили за наше манастире због неке папирологије, али нећемо одустати. Ноћили смо у Великој Хочи утисци су увек позитивни, то је невероватна енергија, ти људи су одлични домаћини, сви су топли, дружељубиви, као што каже она песма о Ораховцу рајској башти, о топлини људи из тог краја, тако заиста јесте-рекао је Марио.
Са нама је утиске о посети Косову и Метохији поделила и Славица Атанасијевић, која је директни представник Удружења КС за Шведску, а на Косово и Метохију је дошла први пут:
-Први пут сам на Косову и Метохији. И емоције су помешане. Када смо ишли ка Високим Дечанима, почела сам да плачем када сам видела та питома поља и ту лепоту, где Срба више нема, и рекла себи да више никад ту нећу доћи, јер не могу то да поднесем. Али када сам дошла у Дечане и Пећку Патријаршију,Велику Хочу, схватила сам, да бих морала и требала чешће да дођем, не само ја, него и многа наша браћа и сестре. Људи немају појма како се овде живи, у каквој изолацији наши људи живе, али и са каквим осмехом нас дочекују. Надам се да ће наша краљевска база у Београду да организује чешће овакве екскурзије, да наш народ, ако жели да се помоли Богу, треба да дође на Косово поље и да се ту помоли Богу, јер ово је наша голгота. Голгота српска која ће трајати, ко зна још колико и не сме да се заборави, и ако желимо Богу да се вратимо треба да почнемо одавде. Ја сам осетила овде у Св. Архенгилима, да је ту Бог и да је Бог близу мене и то је осећај који ћу понети са собом тамо где идем.
Славица се враћа у Шведску где живи већ 42 године и где организује хуманитарне акције за помоћ Косову и Метохији. Тамо, како нам је рекла, носи утиске са овога путовања, фотографије, али и кратке репортаже о нашим манастирима, да што више људи види и сазна шта све овде Срби имају.
Директно са аеродрома Никола Тесла, Удружењу КС се на путу за Косово и Метохију придружио и кошаркаш Милош Дрча. Он је као трогодишњи дечак са породицом избегао из Српске Крајине, из Задра, и дошао да живи у Сремској Митровици. Сада се професионално бави кошарком и прошлу сезону је играо за италијански тим ,,Сан Северо“. Као велики патриота и првенствено Србин, Милош подржава и помаже многе хуманитарне акције за народ Косова и Метохије, Српске Крајине, Црне Горе, али и свих земаља где Срби живе, кад може и колико може. Ово му је, како нам је рекао, шести долазак на Косово и Метохију. Први пут је био када је имао 18 година, јер је сматрао да сваки Србин мора да обиђе Косово и Метохију и славио је Нову годину са Србима у Косовској Каменици.
-Волим да обилазим српске манастире, светиње, људе, да видим како се држе. Нисам био кући десет месеци, и ево пре него одем код родитеља, ја сам пожелео да дођем овде, на Косово, да се освежим, да напуним батерије, па идем кући. У манастиру Св. Архангели сам први пут и осећам енергију која зрачи у овоме манастиру, не осећам ни умор, иако нисам спавао три ноћи. И волео бих да док год могу, сваке године долазим на Косово и Метохију.
Са члановима Удружења је на пут по Косову и Метохији био и Момчило Златковић, пореклом из Клине, а сада живи у Великој Плани, који је са пријатељима припремио контигент помоћи за угрожено становништво на Косову.
Обилазак светиња Косова и Метохије Удружење је завршило обиласком Газиместана и поклоњењем сенима Светог Кнеза Лазара и његових јунака пострадалих за крст часни и слободу златну на пољу Косову.
Путовање је реализовано у сарадњи са Канцеларијом за Косово и Метохију Владе Србије.
