Деца на Косову и Метохији одрастају у тешким условима. Страх, трпљење и ограничења су њихова свакодневица. Детињство често занемарује политику, оскудицу и приче старијих, па налази радост у дружењу, у бројној породици и у хришћанској вери.
Деца из Грачанице уз све тешкоће имају ту привилегију да одрастају крај светиње која траје безмало седам векова. Док као сасвим малени трчкарају по порти и стрпљиво чекају да стану у ред за причешће, када поодрасту сасвим озбиљно долазе у храм и без родитеља. Дечаци који имају благодати Божје, добију благослов, улазе у олтар и чтецирају.
Један од њих је Душан Капетановић, који је као сасвим млад дечак био у цркви и олтару. Његова љубав и знање које је стекао помажући свештеницима, сасвим природно, одвела га је по завршетку основне школе у Призрен у Богословију „Св. Кирила и Методија“. Као ученик прве генерације, вероватно је да је био спремнији од многих својих другова. Он то сигурно неће рећи о себи јер је озбиљан и скроман.
Као ученик сада већ четвртог разреда, Душан сада свесрдно помаже свом другу Немањи Велићу који је ученик прве године. Немања је у школу за богослове кренуо са благословом родитеља. Ова хришћанска породица има четири сина која одрастају у љубави, ревности и слози. Када је Немања спремао пријемни испит, сви су заједно учили. И он је озбиљан и пажљив, све обавља сконцентрисано и без грешке.
На Велики Четвртак, благодат је била преизобилна за Душана и Немању. Литургију пређеосвећених дарова служио је Владика Теодосије са још четири свештеника грачаничке парохије и ђаконом, а чтецирали су млади богослови. Душан је читао Апостол. Немања се старао о Владикиним одеждама.
Причестили су се последњи. Нека им је на здравље и спасење, родитељима на радост, а свом народу на корист. Амин.
