Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобног Бенедикта Нурсијског, у петак 27.марта 2015, Литургију Пређеосвећених дарова у храму Преображења Господњег на Жабљаку.
На празник Светог Бенедикта Нурсијског, у петак 27. марта 2015, на Жабљаку је обављено редовно годишње сабрање свештенства и монаштва Епархије будимљанско-никшићке.
Сабрање је започето Светом Архијерејском литургијом пређеосвећених дарова коју је са свештенством и свештеномонаштвом служио Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске Г. Јоаникије. Обављено је и исповиједање свештенства, од стране протојереја-саврофора Милутина Андрића и јеромонаха Арсенија Самарџића, игумана манастира Косијерево.
Свештенству, монаштву и вјерном народу бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије, који је говорио о значају који, у животу сваког православног хришћанина, има Света тајна исповјести.
"Требало би, драга браћо и сестре, да је нама хришћанима, јасно шта је покајање. Бојим се, међутим, да смо се сви помало удаљили од правог смисла покајања, зато треба да у току године позовемо и свештенике и народ да размислимо о смислу ријечи Господњих, о Божјем позиву "Покајте се, јер се приближи Царство небеско“. Да ли је тај позив важио само за апостоле и прве ученике Христове, за ученике Светог Јована Крститеља, а не за нас сулудо би било тако нешто и помислити. Ако је тај позив важио и за Светог Јована Крститеља, највећег међу рођенима од жене, осим Господа, ако је важио за Свете апостоле, ако је важио за Светог Саву Српског, а читајући његово житије увиђамо какво је било његово покајање и богочежњивост, онда, свакако, да се тај позив односи и на нас, наравно, уколико водимо рачуна о својем спасењу“, казао је Његово Преосвештенство.
Свештеници имају много већу, двоструку одговорност него они који нијесу удостојени да буду служитељи олтара Господњег. Сваки свештеник, истакао је Владика Јоаникије, мора да се брине о својој души и свом спасењу, али треба да зна да је одговоран за Цркву Божју и народ који му је повјерен.
"Онај ко мисли о својој души, о свом спасењу и спасењу својих ближњих, о заповјестима Господњим и том како ће изаћи пред лице Божје, како служи своме Господу, њега не треба много подстицати на покајање, али услед слабости, мана и поводљивости људска природа је склона гријеху и помрачењу, склона да залута, да се успротиви и Богу и ријечи Божјој. То је демонско наслеђе, наслеђе првобитног гријеха у свима нама, које је у нашем роду нарочито дубоко доживио, осјетио Свети Отац наш Сава. Требало би, дакле, браћо и сестре, да увидимо да је мјера покајања мјера наше духовне будности“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске Г. Јоаникије.
Он је поручио да сваки хришћанин, уколико се труди да иде правим путем Божјим, ако се труди да носи крст Господњи, како ваља, да се спасава и да своју вјеру како треба посвједочи, води велику борбу са собом.
"Не може без борбе, велике борбе која је, прије свега, у нама самима. Они који се боре са својим гријесима то су они који исповједају своје гријехе, они их и побјеђују. Не побјеђују` својом силом, него благодаћу Божјом. Мачем Духа Светог се одсјеца гријех и чисти, као у огњу, човјек кроз покајање да би засвијетлила његова душа, да би се засвијетлили његови дарови, његова природа, да би се ојачала његова природа и његови дарови добили снагу, силу и дејство. У томе је смисао покајања и нарочито ми, који исповједамо народ, код кога се народ исповједа, треба прво и ми да се исповједамо. Такав је закон Божји; они који у свом личном примјеру знају и свједоче покајање и живот по Богу спремни су да слушају исповјести других, а то није баш тако једноставно“.
"То је посебан дар код свештеника који могу да исповједају народ. Боље је, браћо и сестре, ићи код оних који имају искуства, код "сиједе главе и браде“ и увијек се тако у Цркви одређивао духовник који исповједа народ. Поменимо Патријарха српског Арсенија III Црнојевића, он још није канонизован, а вјероватно да је међу светима. Кад је обилазио крајеве, гдје је живјело Никшино племе, а то значи од Мојковца преко данашњег Никшића до Цетиња, он је одредио чувеног и знаменитог духовника игумана архимандрита Василија из Добриловине да исповједа народ и да у име патријарха српског, поучава, мири, суди и заводи ред и поредак. Тада се наш народ био, у највећој мјери, сродио са својом Црквом. Она му је била и отаџбина и држава и дом и спасење, а у овим горама људи су знали и да се погубе, па је и тада било проблема, као што их имамо и данас“.
"Нека буде срећан и благословен данашњи сабор свештенства Епархије будимљанско-никшићке и народа овдје на Жабљаку. Хвала нашим честитим духовницима које смо оптеретили нашим гријесима, али Бог ће их оснажити, хвала проти-ставрофору Милутину Андрићу, који нам је дошао из Андрићевог града и оцу Арсенију из манастира Косијерева, који су исповједали данас свештенство и народ“, казао је на крају бесједе Преосвећени Епископ Јоаникије.
На почетку радног дијела сабрања присутнима се обратио Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске Господин Јоаникије, који је предсједавао састанком, истичући посебне околности у којима се данас налази Српска православна црква и Епархија будимљанско-никшићка. Нарочито се осврнуо на односе Цркве и државе у Црној Гори, констатујући да постоји на извјестан начин напрегнута ситуација у односима, али да Црква мора стајати на своме мјесту, без обзира на недаће које је могу сналазити. Црква је та која чува идентитет, баштини традицију, усаглашава прошлост и будућност, а да имајући у виду њену мисију и улогу у животу вјерујућег народа изражена је нада да ће ипак доћи до дијалога и сусрета између Цркве и државе, јер су видни проблеми, понекад наоко изгледају озбиљни, али нису нерјешиви.
Истакнуто је да се треба што више трудити на мисионарењу, с нагласком на поштовање реда и дисциплине, који јасно одређују смјернице свештеничког позива. Нарочито треба обратити пажњу и појачати молитву и труд у раду са вјерујућим народом, јер се народ истински налази у незавидном материјалном положају и преживљава заиста тешка времена. Све су израженији сиромаштво, биједа и људи морају наћи утјеху у крилу Цркве.
Архијерејски намјесници: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, протојереј-ставрофор Драган Ристић и јереј Слободан Јокић, су подробно извијестили о активностима у оквиру намјесништава, након чега се пришло разматрању актуелних проблема, на које наилазе свештеници у обављању своје свете службе. Било је ријечи о пастирском раду свештенства и о духовном стању у којем се налази вјерни народ. Размотрене су, такође, могућности унапређења јеванђељске мисије, с акцентом на парохијске заједнице.
Идући у сусрет сверадосном дану Христовог Васкрсења, поздрављамо вас свеспасоносним и свеобнављајућим поздравом:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
