Отац Василије је познати у православном свету богослов и писац, који, премда у тиховању од 2005. године, не престаје да даје свој богословски допринос, како писаном тако и усменом речју, сведочећи широм васељене благовест Нове Твари.
Неусиљено, попут још неких теолога, Старац Василије настоји да врати у живот оно што је некада морало бити најдубље преиначење у људском процесу познања, а које је донела гносеологија Јеванђеља и Отаца Цркве. Она те уводи у божанску утеху, „спокој без спокоја“. И пружа ти варницу вечног живота тако да у метежу модерног живота и града препознајеш елементе мира и сигурности. Василије те грли пуштајући те потпуно слободним, „да у најмањем проналазиш највеће, и у тренутном вечно, хранећи се топлином превечне љубави, која обесмрћује оно што је пролазно“. Еп. Максим Западноамерички (из поговора књиге Светлост од Светлости)
