Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Григорије служио је 7. октобра 2014. године свету архијерејску Литургију у Старој православној цркви Светих арханђела Михаила и Гаврила на Башчаршији у Сарајеву поводом празника Свете великомученице и равноапостолне Текле, чија се десна рука чува у овом храму.
Епископу Григорију, замјенику митрополита дабробосанског Николаја, саслуживало је више свештеника и ђакона Митрополије дабробосанске и Епархије захумско-херцеговачке. Бесједећи о светитељки, владика Григорије рекао је да се Света Текла прославља зато што је своје тијело и душу претворила у кандило вјере, које и данас сија.
„Јеванђеље нам каже како треба да чувамо уље доброте у себи, у својим душама јер смо сви ми храм Божији и кандила у којима увијек треба да има уља. Уље се скупља и чува добрим дјелима, а расипа и просипа злим дјелима. Свако зло дјело је лудост и глупост“, навео је владика Григорије.
Током Литургије владика Григорије одликовао је правом ношења напрсног крста сарајевске свештенике протојереје Вању Јовановића, Владимира Ступара, Чедомира Ђелма и Дарка Ђога. У чин презвитера рукоположио је ђакона Његослава Јелисића са Сокоца, који ће бити постављен на парохију у Борикама код Рогатице, а у чин ђакона Дарка Кујунџића из Фоче.
Након Литургије обављена је литија око храма у којој су ношене мошти Свете Текле. По традицији, благосиљањем руком светитељке освештана је вода, која је дијељена вјерницима, а потом је обављен и славски обред. Свештенство Старе цркве приредило је за све госте и вјернике трпезу љубави у Дому Свете Текле.
Света Текла је, од када се њене мошти чувају у Старој цркви, добила заслужени култ поштовања и слављења, посебно међу женама у овом граду и његовој околини. Рука Свете Текле донесена је у Србију из Антиохије у вријеме првог српског архиепископа Светог Саве 1233. године, а 1730. године тадашњи патријарх српски Арсеније Четврти Јовановић поклонио је Старој цркви у Сарајеву. Њену свету десницу митрополит сарајевски Сава Косановић однио је 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са златном наруквицом.
Међу православним свијетом у Сарајеву и околини и данас се препричава занимљив и поучан догађај у вријеме Другог свјетског рата када су усташе покушале да однесу свету и часну десницу светитељке. Када је група усташа, који су упали у храм, кренула да са светим моштима изађе из цркве, онај који је носио свету десницу пао је на излазним вратима и на мјесту остао мртав. Видјевши шта се десило, усташе су брже-боље светињу вратиле у храм.
Мошти ове светитељке данас се чувају у дрвеном изрезбареном кивоту, који има облик цркве са урезаним иконама са стране које приказују чуда Свете Текле. Кивот је рад Бранка Шотре из 1939. године.
