Овај данашњи велики Свети Празник носи радост целе васељене, како се вели у дивној песми: "данас Пресвета Богомајка уводи Господа Христа у васељену!" Као да је Бог протеран са земље - и јесте протеран са земље. Бог је протеран са земље од нас људи, од прве прамајке наше Еве. Пресвета Дјева враћа Бога у свет.
То је велика радост. Данашњи тропар њен говори нам о тој великој радости и о тој великој истини.
Рођење Пресвете Богомајке, вели се у тропару, "објави радост васељени", целоме свету. Зашто? Зато што је са Њом, уствари, дошао Господ Христос у овај свет! Он је због Ње и кроз Њу постао човек и дао нам је све што нам је Он као Богочовек могао дати: дао нам све радости Раја у земљи и на земљи, која је постала пакао због грехова наших, због људских грехова; не због неких других, не због греха ђавола и његових црних анђела, него због човека, јер је човек пао неисказаним падом. И Пресвета Богомајка, рађајући Господа Христа, родила је спасење свету. Отуда у Православној Цркви толико молитава, толико песама Пресветој Богомајци.
Никада краја и нигде краја песмама у славу Њену, Њеног великог подвига, Њеног безгрешног живота. Заиста, Она нам је донела лек од смрти, а то је најважнија потреба и највећа Благовест за сва људска бића. Смрт, ужас над ужасима, а Богомајка родила Бога! Данас се у тропару вели да је "радост засијала целоме свету", јер се родила Она Која је родила Победитеља смрти - Господа Христа! Да, само Она безгрешна, само Она сва "Пречистаја", сва чиста, "чистија од Херувима и Серафима", донела је ту велику радост нама људима на земљи, људима који су протерали Бога са земље. У овоме свету много је болести, али најстрашнија болест је смрт. Пресвета Богомајка, ето, јавља се као први истински лекар који лечи од смрти, јер лечи од греха, лечи од свега демонског и враћа човека Богу. Заиста, Она је уселила, увела Бога у овај свет и у човека, обоје.
Шта је Свето Причешће? Свето Причешће је бескрајна радост... Свето Причешће то је увођење Господа Христа у наше душе грешне и пале, увођење Њега у овај свет. Кроз Свето Причешће ми примамо Господа Христа Васкрслог. Зато је Пресвета Богомајка заиста "славнија од свих Херувима и Серафима"; без Ње не би било нашег спасења, без Ње нема ни Раја ни Неба. Без Ње нема лека од смрти, а Она нам даје најсигурнији лек од смрти родивши Спаситеља и удостојивши нас светог тела Његовог и свете крви Његове, Причешћа и живота Њиме и у Њему и кроз Њега. Зато људска бића на земљи никада не могу довољно прославити Пресвету Богомајку, никада довољно исказати Њен подвиг, Њен безгрешни живот, никада исказати Њу која нам је Рај дала.
А где је Рај? Рај је у Господу Христу. Кад Њега унесеш у себе, Светим Причешћем или ма којом молитвом великом и малом, гле, ти изгониш сваки грех из себе. А иза греха увек стоји пакао, иза греха увек стоји ђаво. Пресвета Богомајка дала нам је Собом најбољи пример како се служи Господу Христу, како се служи Богу. Служи се једино савршеним безгрешним животом. Зато никада краја нашем кајању на земљи, јер увек нас вребају нечисти духови, који изгоне све што је рајско из нашег бића, све што је божанско, и уводе оно што је грех, уводе оно што је паклено.
И ти кад стојиш на молитви Пресветој Богомајци, уствари, шта радиш? Ти Бога уносиш у себе, а кад уђе Он у тебе, Он изгони сваки грех, сваку таму. Да, Господ Христос, рођенданом Пресвете Дјеве и донео нам је ту велику радост, радост васељене, и тај лек, свеважни лек од смрти. Јер нема радости ако је смрт последња наша станица. Нема радости у овоме свету ако се смрт не победи, а то је Господ учинио; а Њега је родила за такав подвиг Пресвета Богомајка. Зато никада краја нашој захвалности Њој и никада престати са молитвом Њој. Она је увек сва Нада наша, увек Покровитељка наша, увек Избавитељка наша од свакога греха, а то значи од сваке духовне смрти.
И ми, славећи данас Пресвету Богомајку, рођењем Њеним уствари лечимо себе од смрти, лечимо себе од свега смртног, лечимо себе од греха и страсти и тако васкрсавамо из смрти и побеђујемо сваку смрт. Јер Пресвета Богомајка нас је водила из врлине у врлину, из вере у љубав, из љубави у милостивост, из милостивости у пост и у све друге врлине, еда бисмо и ми победили све што је смртно у нама н служили Господу Христу, Који је ради нас поста човек, ради пас примио смрт на Себе да би васкрсао и дао нам победне силе над свим оним што је смртно; то значи, над свим оним што пас одваја од Бога, што нас одваја од Господа Христа. Јер, Пресвета Богомајка свакога од нас води путем спасења, путем велике радости коју нам је данас донела, да бисмо ми заслужили, донекле заслужили својим подвизима, својим молитвама, иако слаби и немоћни, да би заслужили Небеско Царство, ради кога је Господ и дошао у овај свет да нам га да; да га ми остваримо кроз сав свој живот, да би још овде на земљи живели Небом и служили Господу Христу, а то можемо увек са успехом само ако смо вођени и предвођени Пресветом Богомајком, Којој част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.
1964. године у манастиру Ћелије
