Чим се из Приштине попнете на брдо Ветерник, престају да вас окружују куће и зграде, а пут наставља да вас води низбрдо према Урошевцу и Скопљу. Поглед вам се губи у бескрај косовске равнице и бескрај плодних ораница. И како се спуштате низ Ветерник према Скопљу, поглед вам се, са леве стране пута, испуњава лепом сликом, а у њој доминира бела црква као изникла у пољу поред пута. То је црква Свете петке у Лапљем селу, које се наставља на село Чаглавица са кућама крај пута. Парохијани ове цркве су, поред Лапљег Села и Чаглавице, још и мештани села Преоце које се налази са друге стране пута...
Ова слика сеоске идиле остала је заувек урезана у срца оних који су овим путем стално путовали према Приштини и натраг, било у школу, на посао, носећи на пијацу пољопривредне производе или одлазећи код лекара.
Сада више није тако. Када силазите са Ветерника, морате пажљиво да исчекујете цркву, јер ће она изронити иза мноштва грађевина: стоваришта грађевинског материјала, ауто-отпада, бензинских пумпи, клиника, хотела и других великих зграда од много бетона, стакла, метала и цигле. Све је то збијено без стила и смисла, притисло родну земљу и угушило поглед на цркву.
За српска села сада не постоје ознаке на аутопуту који у оба правца има по три траке. Ако идете за Грачаницу из Приштине пратите стрелицу Гњилане, док из правца Скопља на петљи код Лапљег Села стоји ознака за аеродром. Ипак, они којима те црква светли, дошли су на Њен дан из свих делова равног Косова да се помоле светој Петки.
Литургију је служило, уз сеоског пароха оца Бојана, неколико младих свештеника Рашко-призренске Епархије, а за певницом су поред богослова биле и девојчице из села. Звонки глас се из срца молио:“ Оче наш који си на небесима“ и „Вјерују“... до небеса се чуло. Жене су уз своју молитву прилагале уље светитељки и китиле је цвећем. Потом су се сва деца и одрасли са благословом својих духовника причестили.
Када су изашли у литије око цркве почела је да пада киша. Али, она никога није поколебала у стаменој молитви. Пререзан је колач домаћина славе и освештана водица. Сви су се свечано послужили и понели водицу својим кућама.
Као некада, у стара времена када су људи из најудаљенијих села долазили на сабор у друго место, тако и сада житељи Косова и Метохије заједничаре и саборују обилазећи колективно своје светиње. Око порте продавци играчака за децу и сувенира стрпљиво су чекали купце. Неко је улазио у гробље које је ту, у Порти, да запали свећу на гроб својих драгих покојника. Ово село, које је до скоро било чисто српско, са мало ромских кућа, већ има житеље Албанце и Турке
У својој беседи Отац Бојан је још једном подсетио народ да не треба продавати земљу, већ да треба чувати земљу и цркву.
Црква је саграђена 1938. године прилозима мештана три села и заузимањем дугогодишњег свештеника приштинског Трајка Трифуновића, а са благословом тадашњег епископа Господина Серафима. у цркви стоји табла са именима свих приложника и табла благослова.
Лепота ове цркве привлачи погледе путника намерника и случајних пролазника. Остало је и неколико фотографија које су војници Кфора снимили из ваздуха.
