Луганск, 8. јул 2014.г.
После завршетка богослужења у склоништу
«Братоубилачка смута која је захватила Украјину у виду ратног сукоба Словена посебно активно се испољила на празник Владимирске иконе Мајке Божије,» - пишу сестре манастира Свете Олге у Луганску. Манастир је заједно с онколошким центром на чијој територији се налази четвртог јула био подвргнут ватри.
Пресвета Богородице, спаси нас!
Сестре су нам послале поруку о томе да је 6. јула клир обитељи служио Свету литургију у неколико храмова у Луганској епархији, а затим је заједно са сестрама и парохијанима «прекраћивао време» у склоништу:
«Уздајући се у помоћ и заступништво Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, желећи да духовно подржи све становнике Донбаса, клир женског манастира Свете Олге у Луганску је служио Свету литургију у храму Светог Пантелејмона у Луганску (рана и касна), у храму Казанске иконе Пресвете Богородице (насеље Шчетово), у храму Светих Бориса и Блеба (насеље Новоановка) и у храму Ваведења Пресвете Богородице (село Красноје).
«У нашем животу нема ничег драгоценијег од Свете литургије!»
Обитељ је тог дана такође славила спомен на свету мученицу Агрипину, чије име је на постригу прошле недеље добила нова монахиња у манастиру. Градитељ и духовник обитељи протојереј Андреј Дубина је служио рану Свету литургију у храму Светог Пантелејмона у Луганску. Он се обратио свим парохијанима којих је био пун храм речима подршке и поуке у традиционалној проповеди после читања Светог Јеванђеља.
Тешка искушења која су задесила Донбас и целу Украјину представљају последицу одступања људи од Бога у идолопоклонство, служење мамони (богатству, земаљским добрима), рекао је отац Андреј, - «Јер, где је благо ваше, биће и срце ваше» (Лк. 12, 34) и «не можете служити Богу и мамони» (Лк. 16, 13).
«И данас, кад је наша отаџбина у невољи, од православног хришћанина се тражи главно: покајање и молитва. Притом је важно сачувати чистоту душе и срца, не жудети за крвљу, не дозвољавати мржњу. Верујемо да нас Господ неће оставити! Јер, како су се раније лечили гнојни чиреви? Људи су узимали мач, секли су чир, пуштајући гној, а затим су овај мач загревали и стављали на рану. Односно, како се каже, лечили су огњем и мачем. Тако нас Господ и сад исцељује: огњем и мачем. Данас више него икад треба испољавати своју љубав према ближњем. Ако је човек доспео у невољу – помозите свиме чим можете! Ако је гладан – нахраните га, ако је жедан, напојите га, ако му је хладно – обуците га. И не заборавите: нема у нашем животу ничег драгоценијег од Свете литургије! Док се служи Литургија то је очигледно сведочанство да нас Господ није оставио. Он нас милостиво храни и подржава Својим Светим Тајнама! Немојте одступати од Бога и Он вас никад неће оставити!»
Молебан са свећењем воде и акатистом у част Владимирске иконе Мајке Божије
После проповеди старешина је свима пожелео да имају бодар дух и стрпљење.
По милости Божијој, службе су протекле без «војне интервенције», али је убрзо после њиховог завршетка била објављена ваздушна узбуна и парохијани који су се задржали у храму заједно са сестрама и клиром су прешли у склониште диспанзера (онколошког центра, - прим. ред.), где су у молитви у душекорисним разговорима «прекратили» добра четири сата.
У међувремену у граду
«Уосталом, постепено се навикавамо да овако проводимо време, - пишу сестре. – И само сваки пут све јаче неиздрживим болом одјекује у срцу свест о томе да се у то време негде изнад нас у братоубилачком рату немилосрдно пролива хришћанска крв наших земљака... Али, није нас страх. «Јер све то треба да буде, али то још није крај» (Мт. 24, 6). И сећамо се речи блаженог Теофилакта Охридског у тумачењу ове главе Светог Писма: «Као што жена која рађа прво трпи муке, па тек онда роди, тако ће и овај век родити будући, само после метежа и ратова.»
