ДОБОЈ - Шесточлана породица Остојић је у катастрофалним поплавама 15. маја остала не само без намештаја и других ствари, већ и без кућерка, који им је био једина нада да имају какав-такав живот и преживљавање.
- Пре неких осам година смо моја породица и ја направили собу од 24 квадрата, како бисмо избегли плаћање кирије. Та наша кућица, како смо волели да је зовемо, није имала ни све оно најнеопходније, то је била једна соба без купатила, воде - обратила нам се Љиљана Остојић са својом тужном причом, које је међу многима “изнедрила” мајска поплава.
Каже да су користили пумпу и црпили воду из бунара, да су ту без основних услова за живот живели пуних шест година. Због неподношљивих услова и кад је њен супруг Зоран почео да ради били су присиљени да оду под кирију и приуште деци какав-такав нормалнији живот.
- Нисмо били у могућности да доградимо ту кућицу, иако смо излили плочу за неку скромнију кућу, односно да проширимо постојећи објекат. Само месец дана пре поплаве, међутим, супруг је остао без посла и већ смо размишљали да санирамо ту собицу и вратимо се у њу са децом и мојим оцем. За време док смо били подстанари скупљали смо и понешто материјала за наставак градње - наставља своју исповест Љиљана.
Али, по њих тог кобног 15. маја изгубили су апсолутно све, стан који су изнајмили је потпуно уништен, буквално потопљен до плафона. Нестало је и све што су сакупљали за наставак градње. Каже да је то посебно тешко пало малолетној деци, синовима Стефану и Предрагу и кћерки Жељани. Супруг Зоран нема снаге да било шта каже на ову тему, тако да је изостао и на заједничкој фотографији.
Љиљана моли све људе добре воље да им помогну, како каже, да се барем врате у живот и добију нову наду.
- Користила би нам и информација да ако неко познаје људе који би нам помогли, да нам се јаве. Да нам помогну у било чему, јер смо на ивици очаја и безнађа - каже Љиљана.
БЕЗ ПРИМАЊА
У шесточланој породици Остојић нико нема примања. Све троје деце су школарци, али о даљем школовању кажу да и не размишљају у овим околностима.
