Видовдански сабор на планини Јавору

    

Освећено земљиште за нови храм Епархије милешевске - спомен-костурницу јаворским јунацима

Јуна 22, лета Господњег 2014. на планини Јавору, код гроба мајора Илића, постављен je крст и освећено је земљиште за нову цркву.

Освећење земљишта извршио је Његово Преосвештенство Епископ милешевски Филарет, који је служио Свету архијерејску Литургију и парастос са свештеницима и свештеномонасима Епархије милешевске, са почетком у 10 часова. На Јавору је данас на овом месту први пут служена Света Литургија.
Земљиште на којем ће верни народ ове Епархије подићи још један храм, поклонили су Деспот и Десимир Бојановић из Кушића. Црква на Јавору бићеспомен-костурница јаворским јунацима.

Освећењу и Литургији присуствовао је писац Антоније Ђурић.

По завршетку Литургије окупљеном народу обратио се архимандрит Нектарије Јанковић из манастира Давидовице: "... Ево нас сабраних у име Божје на планини Јавору, на Видовданском сабору. Сабрали смо се у спомен на Богом прослављене и венцима славе овенчане кнеза српског Лазара и остале мученике и новомученике српске, сабрали смо се у спомен на Калипољску и Јаворску битку, у спомен на храброг војсковођу мајора Михајла Илића и његове славне ратнике, који, бранећи веру и отаџбину, животе своје положише.


Данашњи сабор на Јавору је историјски догађај за народ овога краја. Нека је благословен овај дан у којем свечаним чином, освећењем земљишта и подизањем крста званично отпочињемо градњу новога храма, који ће бити посвећен свима српским мученицима од Косова до данас. Господ је излио благодат Пресветог Духа, освештао ово земљиште и утврдио га својом благодаћу да се на њему подигне храм у славу Живога Бога и свих мученика српских од Косова до данас. Велики је Божји благослов данас на Јавору, што се види и по овом сабрању!

Да није Бога и његове помоћи, да није браће Деспота и Десимира Бојановић из Кушића, који поклонише земљиште, не би било ове свечаности освећења земљишта, нити би се храм градио на овом месту. Бог је ставио добру мисао у срца браће Деспота и Десимира, те поклонише земљиште за цркву. Ко цркви даје Богу, позајмљује и вратиће му за добро његово! Хвала Деспоту и Десимиру Бојановић из Кушића, који су се показали као достојни потомци својих предака: Немањића, Лазаревића, Рашковића. Да градите свети храм, изабрали сте по слободној вољи, а по благослову Владике милешевског Филарета. То је велика част вашем поколењу, али та част обавезује и на велику жртву.

Пре него што почнемо да градимо храм, треба да знамо зашто га градимо и чему ће он да служи. Данас нам је више него икад потребно окупљање око светог храма да бисмо знали шта нам ваља чинити у овим смутним временима. Ми данас морамо да мислимо на будућност у којој ћемо следити славне претке, у којој ћемо показати да је српски народ спреман и способан да поново буде велики, да буде онај народ који је први запалио лучу слободе и цео Балкан извео из вишевековног отоманског мрака.

Данас је на Јавору први пут служена Света Литургија – света Служба Божја. Од данас па убудуће сабор на Јавору биће литургијски сабор. Ако Бог да, сваке године у недељу по Петровдану у новом храму служиће се божанска Литургија и парастос.
Зашто до ове године није никад служена Света Литургија на Јавору? Због чега свих протеклих година није дошло до подизања цркве на Јавору? Због наше духовне отуђености и поробљености. Због нехаја и незаинтересованости за духовно стање нације.
Да не кривимо ни народ, ни свештеника, ни Владику.

Није било тако давно када су неки мислили да неће бити свештеника, ни Цркве, ни крста, ни звона ни поста, ни светог Причешћа. Јесу времена била тешка, али нису тежа него када су се ваши преци досељавали. Некада је било тешко сачувати веру, а није ни данас лако. Уколико се не вратимо Цркви, нема нам правог пута ни напретка...“

Архимандрит Нектарије је истакао да градећи храмове, градимо своју будућност и слогу, своје домове и породице, и да у овом тешком времену место Јавор заслужује да се крунише светињом над мученичким костима ратника Калипољске и Јаворске битке, заслужује да се подигне црква. Храм који ће верни народ подићи из љубави према Богу и роду, биће јединствена лекција о духовности и патриотизму српског народа Рашке области, биће пример одржања светоотачког предања у одбрани Православља и наше вере на коју се напада са свих страна.

    

„До ове године сабор на Јавору био је само дан парастоса; од ове године биће дан рођења једне велике и живе видовданске етике. Планина Јавор је без светог храма као краљ без круне, са храмом добија своју круну и неће бити гологлав. Јавор без храма је Симонида без очију својих; са храмом одавде ће се видети више и даље. Нови храм ће украсити Јавор и допунити његову лепоту.

Избор места на Јавору, у срцу Рашке и Старог Влаха, све нас обавезује. Подићи нови храм на Јавору, који је симбол нашег отпора непријатељу, симбол нашег идентитета и вековног трајања, велики је задатак, подстицај и понос. Овде на Јавору, међашу наше историје, свуда су гробови и кости наших предака. Отуда ће нови храм у себи сажимати духовну енергију витезова српских који животе своје положише за веру и отечество. Од данас на овом месту заповеда свети кнез Лазар и храбри ђенералштабни мајор Михајло Илић, њих да слушамо. Дневна заповест нека нам буду речи мајора Илића: „Ово је српска земља, мирном госту нуди хлеб, а непријатељу смрт. За мном ко неће поругом да каља гробове својих предака!“

Зато већ од данас нека свако од нас преузме део одговорности за будући храм, нека песници пишу о Јавору, нека сликари сликају Јавор, нека гуслари певају о Јавору и Косову, нека свештеници говоре народу о храму, нека сав српски народ изгради свест да Рашка област са Косовим и Метохијом није тек бусен земље, већ светиња над светињама коју Србин љуби и за коју не жали и живот свој да положи.

Свети кнез Лазар, косовски мученици, мајор Илић и његови јунаци нису могли дати ништа веће, него што су дали животе своје. По свим историјским описима, они су били народни људи, људи Цркве. Да ли смо и ми народни људи, или смо се много отуђили од свога народа у свему осим у имену српском? Они су све чинили да уједине Српство. Да ли ми, њихови потомци, то чинимо? Једни друге да поштујете, да уважавате, да једни друге помажете „казивао је архимандрит Нектарије и позвао све да учествују у изградњи новог храма:

    

„Сви сте позвани да учествујете у изградњи храма. Да вам не буде жао да дате свој прилог, колико ко може. Ко може више дати, дужан је и пред Богом и пред људима да да више. Уздајући се у помоћ Божју и вас, браћо, житеље овог краја, надамо се да ћемо започето дело завршити. Са вером, љубављу и слогом сте започели, са љубављу да га и завршите. Догодине у новом храму на Јавору. Амин, Боже дај!"

На народном сабору после Свете Лигургије одржан је пригодан културно-уметнички програм уз учешће здравичара, изворних група, гуслара и ученика веронауке из Сјенице.

У 14 часова служено је вечерње са каноном Светим српским мученицима. Након службе окупљенима се пригодном беседом обратио протојереј-ставрофор Марко Папић, старешина Васкрсењског храма у Прибоју, и изговорио:

... Ми смо данас на овом светом месту да бисмо дали завет калипољским и јаворским јунацима да нећемо и не смемо заборавити њихове свете жртве, ни њихове свете кости посејане широм Јавора. Зато и осветисмо земљиште за цркву посвећену свим Светим српским мученицима и новомученицима од Косова до данашњег дана. Она ће бити спомен- црква, костурница, у којој ће бити похрањене кости јаворских див-јунака, да ту нађу свој покој. То ће бити наш други Зејтинлик, још један српски светионик који ће свима онима који су зашли у слепу улицу Пете колоне, братомржње и неслоге, осветљавати прави пут патриотизма и родољубља, братољубља и свете слоге и усмеравати их на њега...

На крају се окупљеном верном народу обратио Антоније Ћурић, подсетивши на неколико догађаја из наше славне историје, на херојску борбу наших предака у свим ратовима, а које је Ђурић описао и описује у својим делима.

* * *

Генералштабни мајор Михајло Н. Илић (Јагодина, 1845 – Јавор, 1876) један је од најзначајнијих Јагодинаца. Његова официрска каријера, праћена и научно–истраживачким и преводилачким радом, крунисана је ратним ангажовањем у првом српско–турском рату 1876–77. г. За живота, поставши легенда својом херојском смрћу, Мајор Илић, звани Јаворски јунак, сврстао се у ред знаменитих Срба.

Зорица Зец

23 июня 2014 г.

Комментарии
Здесь Вы можете оставить свой комментарий к данной статье. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBook ВКонтакте Яндекс Mail.Ru Google или введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке
Храм Новомученников Церкви Русской. Внести лепту