Патријарх српски Иринеј служио на Материце, у недељу 29. децембра, у манастиру Ваведењу. Молитве Господу је појањем узносио и Хор „Мелоди". Његова Светост одржао проповед на тему недељне јеванђељске приче "О званима на вечеру".
"Налазимо се, браћо и сестре, пред дверима великог и најрадоснијег празника Христовога Рођења. За овај велики празник верници су се припремали, пре свега, постом, молитвом, и у своме дому и у светоме храму. И све је то крунисано, бар би тако требало да буде, нашом највећом тајном и највећим даром Божјим који је даровао свима нама: даром којим Он Себе дарује свима нама - даром Светога Причешћа. И данас је велики број вас приступио светој чаши Господњој, пришао је да прими самога Господа у Телу и Крви, односно хлеб и вино, који, освећени Духом Светим, постају истинско Тело и истинска Крв Господа и Спаситеља нашега...
Тако је Господ снисходећи, припремао род људски преко народа израиљског као Богом изабраног народа и носиоца истинске вере у Њега. Том народу је открио своје планове који се тичу нас људи; томе народу је слао пророке, свете угоднике који су благовестили и откривали народу божанску вољу. Многобројне тајне небеске саопштавали су велики и славни пророци, који нису говорили у своје име, него су преносили оно што им је Господ казивао. Велики су међу њима протац Аврам, родоначалник народа израиљскога, праоци Јаков и Мојсеј, велики пророк и вођа народни Исус Навин, пророци Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило, дванаест малих пророка... Сви су то били људи пуни дара и благодати Божје како би кроз њихова уста Он лично говорио.
Од свих старозаветних пророка, посебно је пророк Исаија казивао о Господу Христу на пуних шест и више векова пре Његовог рођења, говорио је о Њему као да је био Његов савременик, па је отуда и назван старозаветни јеванђелист. Кажем, говорио је не од себе и по своме уму и знању, него оно што му је било откривано. Проповедао је о Месијиним својствима, делу и служби, о ономе за што Га Господ шаље нама: да нас подигне из таме незнања, да нас уведе у светлост богопознања, да нас учини народом Божјим и синовима Божјим...
Сви су позвани, али се сви не одазивају
...Онај ко не доживи Царство Божје овде у Цркви, зацело га неће доживети ни онда када престане водити овоземаљски живот. Зато је Црква предокушај Царства Божјег, наше предзнање, наше антиципирање, лепота и радост Царства небеснога. У то Царство Божје и у ту Цркву своју Господ је позивао, пре свега, старозаветни народ, али позива и све нас овде и сада. Како су се Јевреји одазвали?
Казује се у јеванђељској причи о свадбеној вечери коју је домаћин проредио, да се један изговорио купљеним имањем, други се оженио, док је трећи био купио пет јармова волова, и сви они имају разлог да не дођу (према старозаветним прописима, нису морали ићи ни у рат) - сви се изговорише! Тада домаћин нареди слугама својим: Изађите на тргове и улице и позовите сиромахе, кљасте и убоге, и позовите их. Наиме, кад се нису удостојили да се одазову вечери они који су позвани, позови оне који су презрени од њих! Рекоше му да има још места, а домаћин заповеди: Изађите на раскршћа, на путеве, и све позовите да уђу на вечеру моју, јер је много званих а мало изабраних.
Господ је дао људима посебан дар - дар слободе
По томе је човек личност, по томе је човек - човек, бићем најсличнији Богу, што има слободу - оно што ниједно друго биће, ни твар на овоме свету нема. Само човек има ту могућност да се опредељује, да каже: ово хоћу, ово нећу; ово хоћу из овог разлога, ово нећу из оног разлога. У томе је и велика одговорност. Слобода је велики дар Божји, мада може да буде злоупотребљена. Зато је Бог подарио човеку ту моћ да се опредељује, и у томе је сва судбина његова и сав смисао његовог живота - да се опредељује за добро! Сваком човеку је већ кроз савест пружена могућност да разазна шта је добро а шта је зло. А да не говоримо о томе колико јеванђелске уредбе помажу у нашем подвижничком путовању и напредовању!
Друго је питање то што се људи не опредељују тако лако за добро, јер добро је ход узбрдо, а зло је ход низбрдо, па се лакше ходи. Свако добро тражи подвиг, тражи труд, и када се људи определе за њега, Господ се радује томе, јер човек тиме показује да је најсличнији Њему..."
Размишљајући о данашњем дану када је и празник мајки, Материце, на само неколико дана до најрадоснијег празника - Христовог Рођења, свакодневно се намеће питање: шта то раде људи недељом и празником у милионском Београду, како ми то данас водимо живот?
"...Велики је град Београд, и у њему је велики број цркава. Не знам колики је проценат људи који учествују у светој Литургији, колики је проценат оних који прилазе чаши Господњој, мада је много већи број оних који ће недељом и празником седети у својим домовима, гледати телевизор, читати неку забавну литературу или водити испразан разговор. Мали је број оних који ће се сетити недељног дана, озбиљно узети у обзир да је то дан Господњи. Из овог разлога апелујем на њих да долазе у храм Божји, да се моле Богу, да примају благодат Божју, ону која даје лепоту и радост нашег живљења, и осмишљава наш живот. Као што су они појединци у купљеном пољу или у женидби, или у богатству земаљском, налазили изговор за то што не могу да дођу на вечеру, тако ће и многи данас у жељи за опуштенијим животом, у жељи за оним што тело тражи и што им се нуди, одрећи се истинске радости која је у Господу Христу и Спаситељу, у речи Његовој, у Јеванђељу Његовом и богослужењу Њему на славу. То је радост којом се радују анђели и све праведне душе..." - поручио је Патријарх Иринеј верном народу.
