Шта у руској стварности може да промени помињање улоге Православља у Уставу? Да ли је очекивни резултат реформа правног система или друштвене свести? О томе и многом другом за «СтоЛИЧНОСТ» је говорио Леонид Решетников, директор Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), магистар историјских наука, генерал-поручник.
Наша иницијатива је усмерена на то да се у руском друштву оживе дискусије управо о овоим питањима. Русија не може да се развија без основне идеје и Рус је увек, у сва времена чинио подвиге, савладавао је незамисливе тешкоће носећи у себи Надидеју и Надзадатак.
Хиљаду година, све до 1917. године ова идеја је била служење Христу. Крстом, а не мачем, осим у ретким изузецима, он је покоравао огромне просторе од којих је настала Велика земља.
Кад је идеја нашег служења Христу слабила – Света Русија, Велика Русија је западала у кризу и смуту, али је наш народ налазио излаз из најтежих ситуација поново се окрећући ка Христу. И тако је било увек! Православље је вековима било окосница руског народа.
После 1917. године смо сломили ову окосницу, покушали смо да је заменимо ерзац-идејом свеопште људске среће, али као и сваки фалсификат, испоставило се да није дуговечна, а још је донела и многобројна страдања свим народима Совјетског Савеза, а пре свега руском...
Данас смо се нашли без идеје, без кормила и без једара...
Код Достојевског у «Дневику писца» постоји забелешка: «Ако Рус није православац он је никоговић.» Наш велики писац-пророк је то запазио још у другој половини XIX века.
Лишавајући руски народ његове природне мисије – служења Христу, ми га лишавамо душе и срца.
Погледајте каква се прашина дигла око нашег врло једноставног предлога да се у преамбули Устава укаже на посебну улогу Православља у прошлости и будућности...
Против чега се залажу наши опоненти?! Јер, огромна улога Православља у историји Русије је неоспорна! А у будућности? Ко осим Руске Православне Цркве доноси народу идеју служења Добру, Отаџбини, ближњима?! Ко сад то може да учини?! Због тога је наш предлог апсолутно оправдан и природан и не треба с тим мешати световни карактер државе и бригу о једнакости вероисповести. То се ни на који начин не тиче световности државе и равноправности вероисповести. Јер, ради се о равноправности функционисања, а не равноправности ауторитета, раширености, историјској улози, па чак ни броју припадника.
У крајевима где компактно живе муслимани овакву везивну улогу, улогу духовне окоснице, треба да игра ислам, негде будизам и јудаизам.
«СтоЛИЧНОСТ»: - Дословце данас је објављено да је један од посланика «Јединствене Русије» предложио да се укине забрана државне идеологије која је предвиђена Уставом? Да ли ово има неке везе с апелом који сте потписали?
Л.Р.: - После нашег апела се заиста појавило много различитих предлога и иницијатива, могуће је да је управо он подстакао на такву активност. Не чудим се што су људи почели да критикују забрану идеологије и за Русију чудовишан примат норми међународног права у односу на домаће законе. Још једном ћу поновити да је руски народ увек имао Надидеју и да је Русија само захваљујући томе постојала и постоји.
«СтоЛИЧНОСТ»: - Православље је основа идентитета већине становника Русије, укључујући и оне који не верују много и нису уцрквљени. Како разграничавате појмове «идентитета» без којег ниједна држава нема будућност, и «идеологије» чијим обнављањем нас сад активно плаши низ публициста?
Л.Р.: - Без Православља уопште нема Руса, сад није толико важно да ли је човек црквен или није црквен, у овом случају је важно то што је Православље за многе сопствено Ја, сопствена идентификација. У годинама совјетске власти смо заборавили да је Русија пре револуције била засебна цивилизација – православна цивилизација у којој је своје одређено значајно место заузимао и ислам. Представљали смо алтернативу англосаксонској цивилизацији. У свет смо доносили свој доживљај, своја гледишта, свој осећај света. Као да смо показивали земљама друге цивилизације своје уређење, своје схватање живота.
А шта Русија данас нуди свету? Тамо, у другим земљама, неки људи се још уздају у нас отворено говорећи да смо последња нада пред лицем немилосрдне моралне кризе која је обузела целу англосаксонску цивилизацију са свим овим јувеналним јустицијама, благим дрогама и сексуалним мањинамакоје су постале округне диктаторске групације у скоро свим државама Западне Европе.
Како ћемо сад без идеје и идеологије, без Вере?! Нећемо издржати ударац овог таласа моралног распада који се са Запада креће ка Русији...
Реакција на наш апел је својеврсна провера колико смо у стању да се супротставимо овом удару, колико су многобројни наши опоненти који кријући се иза фраза о претњи сепаратизма, о равноправности и толеранцији, заправо хотимице или нехотице спречавају збијање наших редова у супротстављању светском злу, они помажу да зло продре у руско друштво. Ево, управо овде се крије стварна претња сепаратизма, па чак и опасност да се Русија распадне!
«СтоЛИЧНОСТ»: - Како оцењујете реакцију чеченских власти на предложену иницијативу које признајући историјски утицај Православља сматрају да је важно да се помене и значај ислама у Уставу? А шта да се ради с другим религијама које сматрамо традиционалним за Русију?
Л.Р.: - Значај ислама за поједине крајеве Русије јесте велик, али то не можемо рећи у размерама целе наше огромне земље. Зато би се могла посебно истаћи улога ислама у документима оних република у којима је традиционално његово присуство запажено.
