Црква Свете великомученице Катарине у селу Бресје, код Косова Поља, прославила храмовну славу

Оливера Радић

На дан када Православна црква прославља Свету великомученицу Екатерину, 07. децембра, у селу Бресје крај Косова Поља, молитвено је прослављена храмовна слава.

    

Литургијом је началствовао протојереј ставрофор Милорад Цветковић, уз саслужење протојереја ставрофора Миленка Драгићевића, протојереја Саве Шмигића, протођакона Зорана Гођевца и домаћина пароха косовопољског јереја Николе Драгићевића. Литургији је присуствовало стотинак верника из Бресја, Косова Поља, Угљара, Приштине, Грачанице, а деца и један број одраслих се причестио. Овогодишњи домаћин славе који је са оцем Николом припремио колач и славу био је Љубиша Митић, а за наредну годину јавио се Владимир Митровић, обојица из Бресја.

У празничној беседи отац Сава Шмигић је честитао славу оцу Николи и домаћину Љубиши, и укратко подсетио окупљене на ,,крстоваскрсно и мученичко житије свете великомученице Екатерине коју, не случајно, прослављамо овде и сада“ и између осталог рекао:

    

Она је у својој 18.години, са свима онима који су од ње примили веру у Христа у затвору цара Максенција, била погубљена 310. год. Из њеног тела је уместо крви потекло млеко, јер је била благородна. По угледу на њу и ми ево, у данашње време, и наши преци кроз векове, овде, на овим просторима, живели смо крстоваскрсно, живели смо мученички, падали мученички, али устајали у слави. Ево нас, и данас, страдамо овде због имена Христовог, исто како је и она страдала за име Христово. Све то говори и нама указује да све у овоме животу и страдања и сва добра примамо као из руке Божје. Јер се кроз страдање човек кали и кроз страдање се испитује вера човекова. Лако је побећи, лако је отићи, али треба остати, бити, и на страшном месту постојати. Нека би дао Бог да и ми, поучени примером св. вел. Катарине и утврђени њеним молитвама, останемо до краја овде, свој на своме. Јер чусмо данас реч Божју која каже ,,ко претрпи до краја, тај ће се спасити.“ Овде и сада градимо своју овоземаљску будућност, али овде и сада, у овоме свету градимо себи спасење у ономе будућем, које нема краја. Чинимо добро ближњима својима, чинимо добро и надајмо се добром, ево и ове дане овога Божићнога поста позивамо све људе на мир, Господ је рекао ,,не судите да вам се не суди“. И такође је рекао,,каквим судом судите таквим ће се и вама судити“, оставимо суд ономе који једини има право на суд, а ми волимо и праштајмо, јер смо у новоме завету, завету љубави и праштања. И једино тако чинећи добро и праштајући и љубећи једни друге, без обзира на разлике у вери и раси, у понашању, у свему другоме, градимо спасење себи и нашима ближњима. Да света Екатерина свакоме да добро и да нас укрепи на овом нашем путу страдања и спасења - рекао је отац Сава.

    

По окончању Литургије у црквеној сали у порти припремљена је трпеза љубави за све присутне.

    

Село Бресје, са црквом Свете вел. Катарине у центру, се налази један километар југоисточно од железничке станице Косово Поље. У Грачаничкој повељи помиње се 1316 (1321) године као Брестије. У опширном турском попису Области Бранковића 1455. године у Брестју су уписана 34 српска домаћинства и поп Радислав.

У књизи ,,Задужбине Косова“ пише:,, Цркву Свете великомученице Катарине, заједно са црквама у Скуланеву, Крајишту и Сушици порушио је Јашар-паша Џинић из Приштине у ХIХ в. да би од њиховог материјала направио мостове на Ситници код Липљана и Враголије. После светских ратова 1918. и 1945. сељани су обновили цркву Свете Катарине“.

Од мештанина села Бресје Љубише Митића сазнајемо да је првобитна црква Св.вел.Катарине била на сеоском гробљу. Он је од старијих слушао да је то била мала црква брвнара, која је временом, од честих изливања реке Приштевке пропадала, па су сељани изместили цркву тј. саградили нову у центру села. Вероватно је црква брвнара изграђена пошто је стару цркву порушио Јашар - паша Џинић. Црква у центру села, данашња црква, је по натпису који стоји изнад улазних врата грађена од 1939. до 1960. год. У самој цркви постоји дрвени иконостас, и велико Распеће, а у олтарском делу, на поткуполном зиду је 1988.год. насликана фреска Пресвете Богородице са Христом, дар Драгољуба Митића из Бресја са породицом.

Податке о изградњи цркве имамо и у запису на мермерној плочи на зиду у цркви : ,,Овај храм Свете вел. Катарине у селу Бресју подигоше грађани села Бресја својим радом и прилозима православних са Косова 1940 год. Доврши 1962 прота Трајко З. Трифуновић арх. намесник из Приштине. Освети га епископ призренски г. Павле 10 јуна 1962 год.“

    

На другој плочи су исписана имена добротвора који су помогли изградњу цркве, на челу са Патријархом српским г. Германом.

У цркву је у мартовском погрому 2004. убачен молотовљев коктел, и прозори полупани, али Божјим промислом, црква није запаљена.

Од Владе Лазића из Бресја, сазнајем да је и на месту цркве брвнаре на гробљу подигнута мала црквица Св. Катарине 1980. године, која је и фрескописана, и која је данас гробна црква. Његови родитељи Влада и Мица су активно учествовали у обнови те цркве са другим мештанима села, иако су тих осамдесетих година бивали привођени и малтретирани од комуниста који су били против изградње цркава и уопште против свега што се тицало имена Божјег. И док су, ти исти комунисти, који су се ,, искрено залагали за српство и живот на Косову“ први 1999. напустили Косово Поље и околину, породица Лазић је остала у Бресју. Нажалост, у нападу шиптарских екстремиста на аутобус Ниш експреса који је превозио Србе, у месту Ливадице код Подујева, био је рањен Владин син Бојан. Пребачен је на лечење у Швајцарску и тамо је остао да живи и ради.

У цркви Свете вел. Катарине у центру села, литургију служи јереј Никола готово сваке недеље и празника. По речима оца Николе, увек буде људи. За певницом је најредовнија Стакић Гордана, средовечна жена из села Бресја. Поред ње често долази и Ната Милошевић. Кад год му послови дозвољавају дође и 45-о годишњи Трајко Маринковић. Са супругом и троје деце живи у Бресју. Деца похађају основну школу у Угљару, а цела породица живи само од пољопривреде и сточарства. Тешко је, али не напуштају своје село. У селу живе још и породице Митић, Лазић, Јовановић, Михајловић, Станковић и друге. По сведочењу мештана, црква Свете Катарине има исцелитељску моћ, а посебно помаже људима који болују од страхова и несанице. Скоро је једна Шиптарка из села Бресје довела ћерку која је била у паничном страху, и уопште није могла да спава.Мајка је запалила свећу и приложила неке дарове цркви, и ћерка је престала да плаче и спавала мирним сном.

Отац Никола понекад служи и у цркви Светог Николе у Косову Пољу, у чијој порти је парохијски дом, а од недавно служи и у цркви у селу Батусе посвећеној Светој великомученици Недељи. У његовој парохији су још и село Кузмин у којем постоји црквиште Светог Петра и Павла и село Угљаре у којем је црквиште Светог архиђакона Стефана. Из села Помазатин су Срби протерани, а тамо постоји црквиште Светог Илије. Број домаћинстава у овим селима је много мањи у односу на период пре 1999. године. По његовој евиденцији српских домаћинстава тренутно има: у селу Бресје 65 домаћинства, у Косову Пољу двадесетак, у селу Кузмин око 100, селу Батусе 86 и селу Угљаре нешто више од двеста. Али, на његову радост, како нам је рекао има деце, која су будућност. Деца се школују у селу Угљару где постоји школа која ради по плану и програму Министарства просвете Републике Србије.

Оливера Радић

9 декабря 2013 г.

...
Комментарии
Здесь Вы можете оставить свой комментарий к данной статье. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке
Войдите через FaceBook ВКонтакте Яндекс Mail.Ru Google или введите свои данные:
Храм Новомученников Церкви Русской. Внести лепту