«Монах је онај коме се спава, а не спава, ко је гладан, а не једе, ко је жедан, а не пије. Монаштво је подвиг приморавања природе и стражења над осећањима.»
* * *
«Децо моја, треба се жртвовати. Увек читајте свој монашки канон и не пропуштајте богослужења.»
* * *
«С постом у човеково срце долази скрушеност. Прва заповест о посту је била дата још у Рају. Мојсије је постио да би добио таблице Закона. И ми треба да постимо ако желимо да нам се открије Воља Божија. Постио је пророк Илија. И сам Господ је постио четрдесет дана у пустињи.»
* * *
«Молите се. Исусова молитва узвишава човека од земаљског и приближава Богу.»
* * *
«Исусова молитва је главни духовни лек.»
* * *
«Оци, стражите. Ми монаси треба да будемо слични анђелима који су увек будни и славослове Бога.»
* * *
«Не остављај молитвено правило,» - саветовао је старац једном монаху. «Сваког дана треба да се пењеш нагоре, макар на микроскопско растојање. Али не сме се ићи надоле.»
* * *
«Какав треба да буде монах?» - често је питао отац Кодрат. И сам је одговарао на ово питање: «Као покојник. Без обзира да ли га хвале, грде или чак и бију – треба да ћути.»
* * *
«Послушање је испољавање великог смирења. Послушан улази у Рај. Напушта га онај ко не слуша.»
«Једном сам, - причао је монах Атанасије из Ивирона, - био код њега на исповести. Не можете ни да замислите колико сам био уморан и потиштен. Почео сам да се кајем и отац Кодрат ме је пажљиво слушао. Изненада је узео моју руку, ставио је на свој врат и нагнувши се испред мене рекао је: «Овде, чедо моје, положи све своје грехове!»
Чим је учинио овај неочекивани гест мени као да су израсла крила... У мени се нешто десило. Неземаљска сила и незадржива осећања су уздигла моју душу. Кроз љубав оца Кодрата била ми је пренета Божанска благодт.»
* * *
Старац Кодрат је поседовао дар духовног расуђивања. Отац Андреј, игуман манастира светог Павла, био је духовни син оца Кодрата. «Једном ме је, причао је он, - спопало јако искушење, такво да ме је натерало да напустим свој манастир. Отишао сам и настанио се поред манастира Каракал. Два-три дана после тога отишао сам код оца Кодрата на исповест. Открио сам му своју душу, све сам му испричао.
Међутим, био сам превише узбуђен. Он ме је стрпљиво саслушао и на крају се, како ми се учинило, сложио са мном...
«Исправно си учинио, био си у праву. Али, дођи код мене за недељу дана, чедо моје, да попричамо о томе.»
Захвалио сам му се и отишао. Нисам знао шта је мислио и хтео сам да сазнам шта ће бити за недељу дана... Напокон сам поново отишао код њега и после срдачне беседе која је трајала неко време, он ме је живо упитао: «Да ли ћеш учинити шта ти кажем?» «Све ћу учинити, старче,» - одговорио сам.
«Хоћеш? Онда слушај! Ставићемо седло и простирку на твог магарца и вратићеш се у манастир. Ето!»
«Али, старче, - рекао сам запањено, - пре сте говорили да сам у праву, а сад...»
«Да. Али тада си био љут. Да сам ти онда рекао оно што сам ти рекао сад, рана се не би зацелила и искушење не би прошло.»
Зачудио сам се томе како вешто уме да управља душама и славио сам Господа Који ми је дао таквог духовног оца. Покајавши се, радосно сам се вратио у манастир.»
* * *
Један монах је волео да једе тајно. Једном је дошао неки посетилац који је, као што је старац знао, патио од истог порока и старац га је послао код овог монаха по поуку: «Иди код њега, има искуства и помоћи ће ти.»
Постигнут је двоструки резултат. Монах се постидео и постао је свестан свог греха, а посетилац је имао користи од његове поуке.
Извори:
1. Βασιλείου Καρακαλλινού μονάχου, Ιερά Μονή Καρακάλλου, Αγιορείτικη Βιβλιοθήκη 47-48/1939-1940, σ. 383.
2. Χερουβείμ αρχιμ., Κοδράτος Καρακαλληνός, Ωρωπός Αττικής 1986(4).
3. Μοναχού Μωυσέως Αγιορείτου, Μέγα Γεροντικό Εναρέτων Αγιορειτών του Εικοστού Αιώνος, Ιερομόναχος Κοδράτος Καρακαλλινός (1859-1940). Α΄Έκδοση, Σεπτέμβριος 2011, Εκδόσεις Μυγδονία
4. Από την ασκητική καί αγιορείτικη παράδοση Αγιό Όρος, 2011.
5. Πείρα αγιορείτων πατέρων. 2.
6. Старец Херувим «Современные старцы Горы Афон». М., «Русский Паломник», 2008.
