31. октобра 2013. године у Храму Христа Спаситеља одржан је XVII Светски руски народни сабор. На форуму је усвојен закључни документ чији се текст наводи у наставку.
Разноврсност и културно богатство човечанства се одређује заједничким постојањем низа самосталних друштава-цивилизација. Свака од њих има своје стваралачке принципе, испољава сопствене законитости у развоју и даје непоновљиви допринос ризници светских достигнућа.
Вредности које су одредиле наш модел друштвеног развоја више пута су биле тражене у глобалним размерама, усмеравајући ток светске историје у њеним одлучујућим моментима. Ове вредности ће бити тражене и убудуће.
Тако је наша цивилизација оваплотила модел равноправних и праведних међунационалних односа одбацивши доктрину «народа-господара» и «народа-робова». Русија је одиграла одлучујућу улогу у рушењу хитлеризма, у сакрушавању светског колонијалног система. Данас је принцип равноправности народа и култура, који представља основну вредност руске цивилизације, општепризнат на планети. И ми морамо не само да чувамо сећање на наше велике победе, већ и да будемо њихови достојни наследници. Данас је управо Русија главни гарант вишеполарног света, обуздавајући амбиције оних који претендују на глобалну доминацију.
Као динамично друштво, максимално отворено за технички и социјални напредак, руска цивилизација је испољила непоновљиву чврстину у одбрани својих идеала. Данас управо Русија има све основе да буде светски бедем традиционалних породичних вредности не мирећи се с агресивним проповедањем неморала и легализацијом све ширег круга греховних радњи.
Друштвени идеал руске цивилизације је солидарно друштво у чијој основи се не налазе конфликт и конкуренција, већ међусобна помоћ и сарадња свих његових чланова, различитих социјалних, етничких, религиозних и политичких група. Тежња ка солидарном друштву прожима историју Русије налазећи одраз у принципима саборности, у симфонији државе и Цркве, у искуству заједнице, парохије, задруге, козачког круга, савета и комуне. За нашу цивилизацију нису карактеристични изражени конфликти између народа и власти, науке и религије. Наше друштво је увек тежило превладавању раскола по страначкој припадности.
Вредности солидарног друштва постају актуелне и у савременом свету који је сразмерно с растом материјалне моћи постао претесан за друштво перманентног конфликта. Непрекидна економска трка и стална борба за ресурсе гурају човечанство из једног војног конфликта у други, што се на крају може завршити сукобом цивилизација.
У овим условима је стварање солидарног друштва задатак који пред нас постављају народ и сам живот. Стваралачки напори руске интелектуалне класе, наше друштвене и административне елите треба да буду усмерени на тражење социјалних, економских и политичких механизама који ће омогућити развој у правцу друштвене солидарности, а који искључују како перманенти конфликт, тако и принудно гушење индивидуалне активности.
Наш циљ је друштво које се темељи на сагласности већине у вези с фундаменталним вредностима које се налазе у основи људског постојања. На XV Сверуском народном сабору јасно је речено о којим вредностима се ради. То су вера, праведност, мир, слобода, јединство, морал, достојанство, поштење, патриотизам, милосрђе, породица, култура и национане традиције, добробит човека, марљивост, самоограничење и пожртвованост.
Убеђени смо да ове вредности имају вечни и непролазни значај. Сматрамо безизлазнима позиве да се за вредности прогласи нешто релативно, што служи само привремено, што је лишено смисла ван граница свести појединих индивидуа и договора између њих. Без истинских вредности и идеала друштво ће бити духовно јалово, лишено стваралачке енергије и перспективе, у коначном, и будућности.
Морална већина, консолидована око основних вредности има пуно право да на основу њих ствара сопствени социјални модел, без обзира на повике агресивне мањине која негира идеале и вредности и која се поводи искључиво за својом интелектуалном и духовном гордошћу.
У основи овог социјалног модела треба да почива одговор на изазове неравноправности и социјалне неправде, који показује нашу способност да их превладамо на путевима остварења идеје социјалне државе и побољшања животног нивоа становиштва.
Кључну претпоставку кретања ка солидарном друштву представља дијалог између основних етнокултурних група. Пошто је 20 година друштвена трибина руског народа, обједињена на темељу општенационалних основних вредности људи различитих професија, културних укуса и политичих погледа Сабор је спреман да постане инцијатор оваквог дијалога и да у складу са својим статутарним циљевима и задацима наступи у њему у име Руса. Сама чињеница организације оваквог дијалога с недвосмисленим признавањем етнокултурног субјективитета руског народа у мађунационалном простору савремене Русије послужиће смањењу националне напетости.
Најважнија тема у међунационалном дијалогу треба да буду трагања за цивилизацијском формулом руског идентитета, коју дели већина грађана Русије независно од њихове националности и вероисповести. Залог успеха овакве дискусије јесу солидарни ставови религиозних заједница Русије – православаца, муслимана, будиста и Јевреја који констатују склад и блискост својих представа о моралу и неморалу, о добру и злу.
Убеђени смо да концепција Русије као непоновљиве земље-цивилизације, осећај припадности свих њених становника јединственој и уникалној цивилизацијској заједници, треба да одиграју одлучујућу улогу у процесу формирања полиетничке руске нације. Сабор апелује на представнике власти, научне заједнице, пословних кругова и медије да уложе све напоре за свеобухватно и масовно ширење идеја руског цивилизацијског идентитета у нашем народу.
Једна од кључних претпоставки међунационалног мира и слоге у земљи јесте потпуно остварење права њених народа на етнокултурни развој. Државотворни руски народ којем припадају четири петине становништва Русије ни у ком случају не сме бити изузетак од овог правила. Потребно је стварање савремене инфраструктуре његовог етнокултурног развоја на нивоу XXI века. Светски руски народни сабор предлаже да се у најкраћем року на државном нивоу реши питање реализације програма изградње вишефункционалних руских културних центара који ће, између осталог, бити позвани да постану центри социјалних и међуетничких контаката и који ће помагати прилагођавању миграната руском друштву.
Искуство Југославије и бившег СССР, у којима су претрпели крах покушаји реализовања у пракси етнополитичких утопија «јединствене југословенске нације» и «нове историјске заједнице – совјетског народа» треба да представља страшно упозорење онима који под изговором остварења међунационалне слоге теже гушењу националног идентитета Руса, упорно покушавајући да их растворе у некаквој вештачки формираној «новој» нацији, да ослабе јединство руског народа и да га вештачки поделе на регионалне субетносе и да избаце саму реч «Рус» из званичних докумената, научних реферата и наставних програма.
Национална политика која се спроводи у Русији треба да буде реалистичког карактера, а не да зависи од утопистичких измишљања. Циљ сукоба на етничкој основи који се дешавају у току последњих година показује да се центар противречности у савременој Русији премешта у међунационалну сферу. Решавање противречности које постоје у овој области постаје кључно за будућност земље.
Варљивој дилеми етничке сегрегације или асимилације народа у јединственом «котлу за претапање» треба да супротставимо искуство чувања етнокултурне разноврсности, искуство коегзистенције етноса, обједињених заједничким цивилизацијским вредностима. Говорећи речима великог мислиоца Ивана Иљина, Русија је «колико је језика добила, толико и сачувала». Данас остаје актуелан задатак очувања националног субјективитета свих народа наше земље, а пре свега руског народа.
Пад руске националне самосвести ће имати катастрофалне последице које се у историјској равни могу упоредити с крахом Римског царства и пропашћу Византије: то ће бити крај Русије као државе и као посебног културно-историјског света. А свеобухватно јачање националне самосвести Руса, очување етнокултурног идентитета свих народа Русије, формирање вишенационалне цивилизацијске заједнице јесте троструки и јединствени задатак домаће националне политике.
Светски руски народни сабор са свом одговорношћу изјављује да је само на путевима остварења наведених стремљења могуће превладавање међунационалне неслоге, друштвене неједнакости и психолошке и информационе зависности од страног утицаја. Само у том случају Русија ће моћи достојно да одговори на цивилизацијске изазове који се пред њу постављају и да настави свој историјски пут у трећем миленијуму.
