Храм васкрсења, помирења и слоге
У духовној поруци Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија каже се да не градимо ми храм Христовог васкрсења, него да он гради нас и изграђује. А тај храм «који нас изграђује и украшава непролазном љепотом, претварајући нас у обиталиште Свете Тројице, Бога Љубави» подигнут је на старом хиландарском метоху, о чему свједочи следећи тескт у часопису «Храм на старом хиландарском метоху». Након тога слиједи текст «Црква гради град а не град цркву» у коме се говори о идејном рјешењу за храм, пројектовању, архитектури и изградњи овог трећег по величини највећег православног храма на свијету.
«Светигора» вас затим упознаје са животом храма, богослужењима и званичим посјетама храму. Поред бројних фотографија које су испратиле стасавање храма, у новом броју можете се подсјетити бесједа изговорених на дан полагања камена темељца 1993. године: Владике Амфилохија «Да васкрсне душа овога народа Јеванђељем и његовом истином», Архиепископа васељенског Вартоломеја «Да свјетлост Христовог васкрсења просвијетли и обасја свеколики народ српски» и блаженопочившег Патријарха српског Павла «Нови храм Јеванђелист чојства и јунаштва». Затим бесједа са прве литургије служене у храму: Митрополита Амфилохија «Да квасац васкрсења уђе у наше биће и обнови нас» и Његове светости блаженопочившег Патријарха московског и све Русије Алексија Другог «Воскресењски саборни храм – симбол духовног васкрсења».
Оно што ће сигурно оставити посјетиоце храма без даха јесу његови спољашњи и унутрашњи украси, рељефи у камену, мегалити, подни мозаици, иконопис, о чему говори текст «Умјетничка декорација саборног храма Христовог васкрсења».
Више од пола часописа посвећеног Храму заокружено је причом о лози светог Симеона која је изникла с десне стране храма поред пирга св. Симеона Мироточивог.
Остатак часописа слиједи своју стару шему. Рубрика из богословља тиче се преображења Господњег – «Христово преображење и страдање света», аутора Митрополита Калиста Вера. И у овом броју се пише о овогодишњим великим јубилејима: 200-ој години рођења Његоша, у чланку «Прослава стогодишњице од рођења Његошевог» монаха мр Павла Кондића; 1700-ој години Миланског едикта у чланку «Свети цар Константин и Милански едикт» Епископа Атанасија Јевтића; 800-ој години Ђурђевих ступова, 600-ој години цркве св. Николе у Прасквици «Паштровска купина неопалима». О потоњим јубилејима пише Рајо Војиновић, који такође потписује репортажу о освећењу цркве Светог Александра Невског на Светом Стефану, а теолог Александар Вујовић репортажу из Калабрије о прослави светог Илије Калабријског.
Са овогодишњег свеправославног сабрања у Москви поводом 1025 година крштења Русије «Светигора» преноси изјаву свих поглавара Помјесних православних цркава, потписану у Москви, којом се позива на престанак прогона хришћана. А о прогону на Косову свједочи отац Петар Церовић «У спомен најновијег косовског страдалника Стефана Церовића».
Рубрика мајке хришћанке доноси и последњи дио приче о Савки Јевтић – мајки Владике Атанасија. Ту је и превод Библије Митрополита Амфилохија «Посланица Јеремијина», затим поезија – у овом броју су нашли мјеста стихови Трипка Драганића и Милојке Бандука Јововић. Наравно, на крају хронике из свијета, Помјесних цркава, Отачаствене црвке и Митрополије црногорско-приморске упознају вас са актуелним збивањима.
И још једном «Светигора» на потоњој страници позива на освећење саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.
