Већ скоро недељу дана цео крштени свет прати дешавања у Малули – древној хришћанској земљи где данас представници свих хришћанских конфесија страдају за своју веру, - исто као и у целој Сирији.
„Радикали су нас приморавали да примимо ислам!“
Хришћани који су избегли из Малуле у Дамаск кажу да су муџахедини који су ушли у град мештане називали „крсташима“ и да су их под цевима пиштоља приморавали да приме ислам.
Отпевание убитых дамасских христиан
Она је такође испричала како су терористи из „опозиције“ преко три сата остали на главном тргу градића снимајући камером све што се дешава, извикујући такбири[1] и пуцајући у ваздух.
У церемонији опраштања од убијених учествовало је на стотине житеља главног града и околних градова. Погребна поворка је на челу с музичарима прошла кроз хришћанске квартале Дамаска и праћена је сталним пуцањем у ваздух – тако су војници Сиријске армије одавали последњу почаст погинулима. Паљбу из аутомата надјачавале су речи које је народ скандирао: „Малула је Христова рана!“.
Град Малула, који се налази у каламунском рејону на 55 километара северно од Дамаска познат је по својим хришћанским светињама. Као једно од најстаријих места ходочашћа хришћана, град је уврштен и у списак главних туристичких објеката Сирије. Уједно, Малула је највеће насељено место на свету чији становници још увек говоре на арамејском језику, којим је у Свом земаљском животу говорио Исус Христос. У граду живи 4500 хришћана, који су већином парохијани Католичке цркве, али овде живе и духовна деца Антиохијске Православне Цркве: у Малули се налази у целом свету познати манастир свете равноапостолне Текле која се дуго година подвизавала на месту на којем се он налази.
Монастырь св. Феклы
Пуцање у крстовиме и приморавање на ислам
У интервјуу за хришћански портал Calam1 Аднан Насрала (62 године) који је такође присуствовао опелу погинулих саопштио је да је у среду ујутру чуо управо ону експлозију у којој је срушен лук на вратима града.
Обстрел Маалюли
Аднан је причао и о томе како је сам провео 42 године у Вашингтону где је држао ресторан „Малула“. Почетком марта вратио се у завичај како би овде провео остатак живота: „Сањао сам о томе да почнем да се бавим туризмом у својој земљи. Подигао сам мали хотел и ветрењачу за производњу струје за становнике Малуле. Међутим, све је пропало.“
Отров непријатељства
По Аднановим речима главну трагедију Малуле представља однос муслиманског становништва према протеклим догађајима.
„Жене су излазиле на балконе узвицима поздрављајући муџахедине, а с њима су била и њихова деца. Управо тада смо схватили да је наше пријатељство било само на површини,“ – наставља он, али његова сестра Антоанета одбацује уопштавање свог брата: „Све су то избеглице из Харасте и Доме које смо примили у свој град. Управо они су посејали отров непријатељства међу мештанима – посебно међу омладином.“
Друга становница града, Раша, испричала нам је како су њеног вереника Атифа који се борио у редовима народних добровољаца који су бранили Малулу од терориста киднаповали „опозиционери“.
У суботу, кад је у Дамаску сазнала за новости из Малуле, вереница је позвала вереника мобилним телефоном. „Одговорио ми је један од њих, - каже девојка, - речима: „Здраво, Рашруш!... Ја сам из „Сиријске слободне војске!“ Упитала сам га: „Где је Атиф?“ Он ми је тад рекао: „Заклали смо га.“ Раша је додала да је нудила откуп за вољеног младића, али је њен саговорник изјавио: „Не шалимо се – заклали смо га! Он је био један од „шабихи“, осим тога – наоружан је... Понудили смо му да прими ислам, али је одбио.“ После тога се девојка повезала с државним структурама где је сазнала да је „Атиф киднапован с другим борцима“ и да су „сви још увек живи“. Младић је био један од шест киднапованих добровољаца чија је судбина још увек неизвесна.
Бои в Маалюле 7 сентября 2013 года. Фото: SANA / UPI
„Џабхат тахрир ал-Каламун“ је једна од главних групација, поред „Џабхат ан-Нусре“ која је учествовала у малулској бици против војске владе и добровољачких одреда; управо ови „опозиционари“ су освојили град.
На видеоснимку који је објављен на интернету представник „Џабхат тахрир“ каже: „Ради избегавања крвопролића и повратка избеглица у свој град Слободна војска Сирије објављује неутралитет територије Малула у рату између Слободне војске и војске режима под условом да ова не уђе у град.“
Шта ће бити кад држава ослаби?
7. септембра становници Малуле су упутили писмо Конгресу САД, - то је саопштио други хришћански арапски портал, Linga.
„Терористи и убице... напали су град, нарушивши безбедност кућа, манастира и цркава, скрнавећи иконе, захтевајући да људи оставе своју веру и пређу у ислам. Ови злочини према хришћанским градовима и тероризам према хришћанима само су део великог плана истеривања хришћана с наших родних огњишта. То се дешава сад кад је држава још увек јака. Али, шта ће бити кад ослаби, кад РВ САД буде бомбардовало Сирију?“
Познато је да је од почетка овог најкрававијег рата у XXI веку у Сирији уништено преко 30 цркава: 10 у провинцији Хомс, 7 у провинцији Алепо, 5 у Дамаску, 5 у провинцији Дејр-ез-Зор, 3 у Латакији, 2 у Идлиби и једна у Раки.
Женщина-христианка у столба. У ее ног надпись: «У того, кто не плюнет в эту женщину, нет чести». Фотография сделана в «освобожденном» Сирийской свободной армией районе Алеппо
Битка за Малулу се наставља.
[1]Allhu Akbar – „Алах је највећи“. Такбир се између осталог користи и као борбени поклич.
