 |
„Данас многи хоће да разматрају друштвене и грађанске ставове покојног свештеника. Нажалост, ово саму чињеницу страшне смрти клирика ставља у други план, користећи је као изговор за оправдавање личних ставова о црквеном животу. Такав однос говори о моралној дефектности дијела друштва у коме је убиство свештенослужитеља, и то не само православних, постало честа појава“, каже се у саопштењу Информативног одјељења Московске патријаршије.
У саопштењу се наводи да ово није прва жртва међу свештеницима, који у последње вријеме све чешће постају мете напада.
„Може се рећи да су злом силом вођени они који подижу руку на пастире, који примају страдалнике и пружају им утјеху. Непријатељство према Христу и Цркви, необуздано следовање срамним страстима, неминовно воде у мржњу и злобу према служитељима престола Божијег“, каже се у саопштењу.
Притом, примјећује се да без обзира каква казна буде пресуђена убици свештеника, она не може бити алтернатива „насушној потреби преображаја друштва на начелима морала, поштовања светиње и љубави према ближњима и даљњима“.
„Само се заједничким снагама можемо заштити од хаоса и самовоље, који су пут ка убиствима пастира“.
Како је саопштено, за убиство је оптужен 27-годишњи московљанин, који је приведен у Пскову у понедељак вече. Тијело свештеника са ранама од ножа пронађено је око 20 сати у кући у Красногорској улици, недалеко од цркве светих Константина и Јелене.
По ријечима очевидаца, нападач је викао да му је сатана рекао да убије свештеника, а приликом хапшења је ударио себе ножем у груди.
Отац Павле Аделгејм, који је 1. августа напунио 75 година, рођен је у породици њемачког поријекла. У царској Русији његов дјед је био имућан индустријалац, кога су Совјети убили 1930. Родитељи о. Павла су били ухапшени када је још био мали, а отац му је убијен 1942. Живио је у дјечијим домовима, да би се, касније, придружио мајци у изгнанству у Казахстану. Прва свештеничка служба била му је у Узбекистану. 1969 је ухапшен због штампања и ширења вјерске литературе, а 1970. је осуђен на три године логора због „клевете совјетског система“. Наредне године, у побуни у логору, је изгубио ногу, а 1972 је ослобођен.
Отац Павле је последњих година критиковао одређене потезе јерархије Руске православне цркве, и залагао се за ослобођење чланица групе Пуси Рајот.
