У дугој половини јуна ради учествовања на свечаностима посвећеним 300-годишњици Александро-Невске лавре у Санкт-Петербург је допутовала делегација Српске Цркве на челу с епископом Будимљанско-Никшићким Јоаникијем. Српски клир је учествово у богослужењима на празнику Свете Тројице и поклонио је братији манастира копију чудотворне иконе Мајке Божије „Млекопитатељница“.
Икона која је донета на дар насликана је у Србији и обишла је многе манастире Српске Цркве, Атона и Свете земе. У њеној судбини непосредно учествује српски фотографски уметник Миодраг Бранковић. Он 17 година снима светогорске манастире. Једна од његових изложби је прошле године одржана у Александро-Невској лаври. Фотографије са експозиције аутор је поклонио обитељи.
Непосредни учесник у овом догађају, епископ Будимљанско-Никшићки Јоаникије, поделио је с нама утиске после свечаности, као и мисли о руско-српским црквеним и историјским везама.
* * * Фото: Lavra.spb.ru
Владико, молимо Вас да кажете нешто о томе каква је ово икона и каква је њена историја. Како је настала и чија је била идеја да се ова икона донесе у Русију и преда Александро-Невској лаври?
Које светиње сте овог пута посетили у Русији, с ким сте се срели? Какви су ваши утисци?
Имао сам радост да се упознам са четворицом руских Архијереја, саслуживао сам на Светодуховским службама Њeговом Високопреосвештенству Митрополиту Санкт-петербуршком и Ладошском Владимиру и Његовом Преосвештенству Епископу Кроштанском Назарију, намјеснику Светотројицке Александро-невске Лавре. О нашој групи бринуо се Преосвећени Назарије са изузетним гостопримством пуним љубави и ведрине. Захваљујући њему нама ће празнична торжества која смо дожијели у Лаври и цио седмодневни боравак у Русији остати у трајном и најљепшем сјећању.
Фото: Lavra.spb.ru |
Фото: Lavra.spb.ru |
Фото: Lavra.spb.ru |
Није први пут да долазите у Русију и доносите светиње. Били сте директан учесник кад је на територију Руске Цркве донета десница Јована Претече. Какав значај, по Вашем мишљењу, овакви догађаји имају за обе Цркве – Руску и Српску?
Гајим најљепше успомене са великих црквених свечаности из Москве и Нижњег Новгорода приликом ношења Деснице Светог Јована Крститеља. Тада сам имао част да саслужујем блаженопочившем Патријарху Московском и све Русије Алексију Другом и Митрополиту Нижњегородском и Арѕамаском Георгију уз молитвено учешће на десетине хиљада руског благочестивог народа.
Десница Иоанна Предтечи. Цетинский монастырь. Черногория. Фото: иером.Игнатий (Шестаков) |
Који значај би, по Вашем мишљењу, могло имати доношење неких значајних руских светиња из Русије у Србију, Црну Гору и друге Српске земалье?
Српски народ од убиства цара Николаја Другог до Јељцинове смрти није имао, осим повремених епизода, редовних контаката са Русијом. Но и поред тога прекида интересовање за Русију, за њену културу, за контакте са браћом, а посебно за руске светиње је велико. Ако би се уз сагласност двеју цркава организовало доношење неке од познатијих руских светиња у наше земље то би имало вишеструки значај. Не видим да би било исувише тешко то организовати, рецимо да се донесе нека од многобројних чудотворних икона Мајке Божије, или честица светих моштију из неког од руских манастира. Важно је најприје да вјерујући народ добије прилику да се поклони светињи, али су важна и догађања која прате путовање светиње, сусрети, службе, духовне и културне манифестације. На тај начин се народи једне вјере и заједничког поријекла зближавају и обједињују. Драго ми је што сте постављајући ово питање указали на могућност једног пројекта чија реализација, уз мало труда не би била тешка, а имала би многобројне духовне плодове.
У ком правцу би пре свега требало да се развијају односи између наших Цркава, за које од њих Ви лично сматрате да имају приоритет?
Много ме радује што ће наредних дана, Његова Светост Патријарх српски г, Иринеј са одабраном пратњом учинити посјету Свјатјејшем Патријарху Московском и све Руси Господину Кирилу и Руској Православној Цркви. На том највишем нивоу двије блиске цркве сигурно ће, у духу вјековима његоване међусобне љубави, расмотрити могућности даље сарадње. Мислим да елемената за још бољу и приснију сарадњу има много: од унапређења духовних, културних и просветних веза, до заједничке бриге о хришћанском наслеђу и хришћанских вриједности, јачања јединства међу помјесним православним црквама и сл. Ваља такође имати у виду отворену могућност да наше Свете Цркве могу увијек много допринијети зближавању повјерених им народа. Овај одговор је можда био сувишан с обзиром на то да ће ускоро доћи до важних црквених сусрета на највишем нивоу, зато га прихватите као израз добрих жеља православног хришћанина са словенског југа.