Отворен Музеј Српске Православне Цркве / Православие.Ru

Нова стална поставка Музеја Српске Православне Цркве
доступна јавности

У васкршњој радости, у време редовног заседања Светог Архијерејског Сабора, у петак, 31. маја 2013. године, свечано је отворен Музеј Српске Православне Цркве. Као чувар идентитета, историје и културе нашег народа, као највећа памтиља, наша Црква и данас показује чиме располажемо и на који начин треба да чувамо народно вишевековно наслеђе, дух наш, наше народно биће.

Прво београдско певачко друштво је васкршњим тропаром и химном Боже правде на правин начин најавило овај посебан догађај.

Поздрављајући председника Републике Србије г. Томислава Николића, министра културе г. Братислава Петковића, све архијереје, свештенство, представнике других конфесија, амбасадоре страних земаља и угледне личности јавних и културних установа, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј произнео је поздравно слово:

„Досадашње просторије Музеја, где је био изложен само мали део оног богатства и духовног блага које имамо, није био довољан да посетиоци стекну довољно сазнање о ономе шта наша Црква поседује. Одавно се указала потреба да се овај Музеј прошири, али до сада није било могућности, мада и ово није трајно решење. Ми имамо толико духовног блага, наслеђеног, од тринаестог века до данашњих дана, да је потребно наћи трајно решење за Црквени музеј, да би оно што сада држимо у депоима могло бити изложено. Ови предмети представљају нашу културу, наше духовно наслеђе, наше духовно стваралаштво почев од тринаестог века, које потиче не само са једног места, него са свих простора где је живео наш народ.

Благодарећи Влади Републике Србије, која је преко свога Министарства за културу издвојила средства, први пут је пружена прилика да се ово наше драгоцено благо изложи и учини доступним онима који желе да се са њим упознају и сагледају какво благо Црква поседује – то су драгоцености од велике вредности. На жалост, до сада није било прилике да се оне изложе. Ту су, пре свега, иконе, рукописне и штампане богослужбене књиге, ту су богослужбени предмети, затим многобројна документа од историјског значаја, познате слике, и друго - овом приликом први пут изложене. Да није било помоћи Министарства културе, односно Републике Србије, ми данас не бисмо били овде, нити би наши историчари и историчари уметности имали прилике да се упознају са тим огромним културно-историјским наслеђем.

Благодаримо Републици Србији и Министарству културе које је имало слуха за оно што поседујемо и што не би требало да буде у депоима, него изложено на одговарајући начин. Поносни смо и дубоко захвални свима онима који су нам омогућили да отворимо овај, као што рекох, привремени Музеј, пошто и ово није трајно решење, мада је много боље него што је до сада било...

Све вас поздрављам и желим да се у овој кући, нашој и вашој кући, осећате у као у своме дому. Добро дошли!“

Обновљени Музеј Српске Православне Цркве садржи три стотине изложених експоната, у односу на неколико хиљада које поседује у депоима. Извори историјског, црквеног, уметничког блага су разни: највећи део су предмети из фрушкогорских манастира (у њима је садржана и баштина пре Велике сеобе 1690), и цркава из источног Срема који су враћени из Загреба, где су били однети током Другог светског рата. Остали инвентар се састоји од предмета које су за Музеј пре 1941. прикупили професори Радослав Грујић и Лазар Мирковић, по налогу највиших црквених власти. Богатство музејског блага било би зацело веће да су враћени сви предмети који су током рата однети, поготово што многи од њих нису заувек пропали у ратном вихору.

Данас се у Музеју Српске Православне Цркве издваја неколико група које својом категоријом, самим тим и значајем, превазилазе границе наше земље и чине део светске културне баштине.

„Пред вама се налазе обновљени простори Музеја који ће грађанима Србије и њиховим гостима омогућити да виде непроцењива културна блага, која су током минулих векова многи посвећеници, углавном монаси, својим животом бранили, скривали и чували. Њима можемо да захвалимо што су ове вредне реликвије, богослужбене књиге, драгоцени предмети и врхунска уметничка дела стигла до нас,“ казивао је министа културе и информисања г. Братислав Петковић и поменуо као изузетно заслужне за Музеј Српске Православне Цркве: др Радослава Грујића, Светозара Душанића, патријара Варнаву, патријарха Викентија...

Значају Музеја Српске Православне Цркве нагласио је у свом поздраву и Председник Републике Србије г. Томислав Николић и, између осталог, истакао значај неговања свести свих о очувању културног блага и, самим тим, националног идентитета:

„Да није било свести о значају чувања историјских драгоцености, добар део наше вековне прошлости остао би расејан по Европи, или би био заувек изгубљен. О томе сведочи пре шест деценија патријарх српски Викентије када је на отварању Музеја Српске Православне Цркве (1954. г.) рекао: ‘У тешкој и мучној српској прошлости нестајали су градови, дворци, тврђаве, али је остао један део културног блага по манастирима и црквама у којима су га кроз векове чували и сачували српски монаси и свештеници…’ Историја српског духовног бића уткана је у многобројне предмете, првобитно похрањене у ризнице, некада посебне просторије при олтару, а ризница је била простор где су чувани сакрални предмети, иконе, скупоцени прилози, богослужбене реликвије, црквене књиге, одоре...“

После поздравних говора, патријарх Иринеј је са високим гостима разгледао нову сталну поставку Музеја Српске Православне Цркве. Стручна објашњења је пружао управник Музеја г. Владимир Радовановић. Први пут су изложени уметнички портрети српских патријараха у новим оделењима.

У централном делу Музеја, где је права духовна ризница, највише се задржало у просторији где су изложени плаштаница краља Милутина, Јефимијина Похвала кнезу Лазару...

Највећу пажњу изазвao је oгртач (хаљина) кнеза Лазара урађен пре 1389. године. На њeму се налазе хералдички знаци, лавови у двоструком жакар-ткању, а шлем са воловским роговима стављен је на дугме урађено техником емајла. Овај хералдички знак је заступљен на новцу и печатима кнеза Лазара.

Свечаност су својим присуством увеличали престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић.

Свечаном отварању музеја су присуствовали Његова Ексцеленција надбискуп Орландо Антонини, нунције у Београду, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић, Муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић, затим генерални секретар Српске академије наука и уметности др Димитрије Стефановић, претходни директор овог Музеја мр Мирослав Илић, јавни и културни радници, међу којима Милован Витезовић, Аника Сковран и други.

У име Канцеларије за сарадњу су традиционалним Црквама и верским заједницама овом свечаном чину присуствовао је др Драган Новаковић.

Посебно треба истаћи присуство гђе Драгице Николић, супруге Председника Србије, као и Њихових Ексцеленција амбасадорā: Белорусије Владимира Чушева, Грчке Теодороса Сотиропулоса, Канаде Романа Вашчука, као и представника других амбасада.

Музеј Српске Православне Цркве је основан 1954. године. Уз помоћ Министарства културе реконструисан је у модеран музејски простор. Предмети су од непроцењиве верске, културне и уметничке вредности. Осветљење је прикладно. Музеолошке одреднице су постављене на српском и енглеском језику. Музеј Српске Православне Цркве је својевремено објавио каталог на више језика. Улаз у Музеј Српске Православне Цркве од сада је из улице Кнеза Симе Марковића бр. 3 (прекопута Саборне цркве).

Зорица Зец