Београд, 18.март 2013
Већ девет година заредом, 17. марта, Висока школа - Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију из Београда организује молитвено-уметничко сећање на погром Срба са Косова и Метохије из 2004. године. И ове године, студентска изложба, коју је уредио мр Горан Јанићијевић, ванредни професор на предмету Фрескопис, обрела се испод сводова Светосавског храма, заветног храма српског народа.
 |
Изложба Да се не заборави традиционално окупља студенте Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију око сећања на српско наслеђе на Косову и Метохији. Копијама икона и фресака сви заједно се подсећамо на погром Срба са тих простора у току којег је 17. марта 2004. године однето много живота, али је и срушено много од онога што је вековима чувано и што је било вредно за српску духовну културу; копије фресака из манастира Високи Дечани, Грачанице, али и цркве Богородице Љевишке која је девастирана у мартовском погрому 2004. године, служе нам да мото ове традиционалне изложбе не буде само мртво слово на папиру. Својим радовима студенти себе подсећају, али и целу српску јавност, на родоначелнике својих поредица, на своје корене, на своја огњишта, на духовну културу Срба на Косову и Метохији...
За изложбу 2013. године као лајт-мотив изабран је равноапостолни цар Константин, и због прославе 1700-тогодишњице од доношења Миланског едикта, али и због подсећања да су родоначелници српског рода и државе такође били свети - Немањићи, са равноапостолним, Светим Савом на челу. Управо на то је све окупљене подсетио протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, декан Академије, произносећи поздравно слово. Декан је истакао да је неопходно да се сећамо свега што се десило српском народу у историји, да бисмо и опстали као народ, иако нам многи говоре да смо оптерећени историјом, те да овакве духовне манифестације доприносе да још једном узенесмо Богу молитвени вапај за све страдалнике на Косову и Метохији.
Представљајући изложбу, мр Бојан Поповић, директор Галерије фресака Народног музеја, нагласио је да су Срби увек обнављали своје порушене храмове и богомоље, те да је обичај средњег века - да се све чува - уствари инспирисао наш народ да се у наше храмове уграде и неки антички предмети, што никако не може да се здраворазумски објасни. Као пример је наведена смедеревска Тврђава. Управо такав приступ српског народа примењен је и у оквиру ове поставке. Копије фресака из средњовековних манастира истргнуте су и постављене у нов контекст - контекст подсећања и незаборава.
После приказа изложбе, у име и са благословом Патријарха српског г. Иринеја, Преосвећени Епископ хвостански г. Атанасије прогласио је изложбу отвореном, говорећи бираним речима о изложби Да се не заборави из визуре наступајућег Великог и Часног поста, јер су и Господа Исуса Христа осудили, распели и убили, представници тадашњег Римског царства, управо као што се то десило - и дешава се - Србима крајем 20. и почетком 21. века. Пошто победа зависи од тога на чијој смо страни, Владика је нагласио присутнима да су Срби на страни Господа Исуса Христа, те да са надом можемо чекати Васкрсење, јер Христос побеђује зло кроз историју, али ће га коначно победити на сажетку свих историјских догађања. Владика је на крају запазио да су фреске из манастира које су представљене - живе, да су их уметници оживели, те да све уништено у погрому из 2004. године може поново оживети наводећи пример манастира Девича, који је обновљен и где монахиње данас воде нормалан живот.
Када је, на крају, хор Деспот Стефан Лазаревић, са диригентом Предрагом Миодрагом на челу, отпојао молитву Ниње отпушчајеши, сви присутни су још једном погледали приказане фреске, које су вечерашњи говорници тумачили на више нивоа и са више аспеката, те и представљене радове приказали на нов и јединствен начин.
Изложба је отворена сваког дана до 24. марта 2013. године од 10 до 19 часова.
