Задушнице, дан сећања на све упокојене, у Ораховцу су започеле литургијом у цркви Успења Пресвете Богородице коју је служио парох ораховачки јереј Срђан Јеринић. Окупљени у цркви су се, помињањем имена упокојених у молитви, сетили свих православних хришћана који су напустили овај свет: владара, свештеника, монаха, блиских сродника, младих, старих па и оних чија имена само Господ зна. Жене су припремиле кувано жито и донеле га у цркву, као симбол смртног тела и бесмртне душе у Царству Небеском. Свештеник је вином, које симболише крв Христову, прелио сва принета жита. После молитве и паљења свећа у цркви један број верника је изашао на гробље у црквеној порти, где се Срби сахрањују последњих тринаест година, а остали су са свештеником, организовано, изашли на старо Православно гробље где су се ораховачки Срби сахрањивали до 1999. године. Од тада се на ово гробље излази само на Задушнице
![]() |
- Наше је да се молимо да њихове душе пронађу спокој у Царству Небескоме, ако већ не можемо да спречимо да им овде, на земљи, гробове скрнаве!“
![]() |
-Ево овде је читав само један споменик, породице Кујунџић, али су и ту почели да скидају металну ограду. Ови споменици други су још пре неколико година срушени. Док сам жив, и док могу, ја ове гробове нећу да оставим - каже деда Ђека. Иако су споменике порушили у земљи су кости мојих најближих, и моја је обавеза да дођем и да им запалим свећу!
![]() |
Док се са свих страна уздижу високе лепе породичне куће друговерих комшија, из којих је допирала гласна музика, српско гробље из године у годину све више губи свој некадашњи изглед. Ако се у скорије време ништа не предузме, неће се моћи ни разазнати да је некада ту било гробље.