Представљено највеће издавачко откриће
Када се 1547. велики московски кнез Русије Иван Васиљевич Рјурикович, у својој седамнаестој години, крунисао за првог руског цара, тежећи да створи велико и моћно царство, ширећи Русију ка Балтику, Криму и Сибиру, он је пожелео да својој царствености подари уникатну – историју света, од постања до њега. Историја је стварана као највећи књижни споменик на свету, до тада, више у сликама, него у текстовима, на двадесетак хиљада страница, распоређених у десет томова. Ово монументално дело названо је „Лицевој летописниј свод”. Али, тек је у овом веку у Москви основана издавачка кућа „Актеон”, са главним циљем да објави ово уникатно дело, које Руси називају цар-књигом, што је и учињено, у двадесет томова, под насловом: „Рускаја летописнаја историја, легендарное книжное собрание цара Ивана Грознога”.
Да у овом делу постоје и извесни српски листови знали су само ретки научници русисти, али њихов обим нису знали. Милован Витезовић, приређивач ове књиге, скоро три деценије покушавао је да открије ту тајну. И коначно је успео: Срби у овом летопису имају своје многобројне, хронолошки сложене, стране из своје историје до времена Ивана IV у јарким минијатурама, при чему једна од сваке ове илуминације садржи и више сцена одређених догађаја.
Руски издавач „Актеон” дао је права „Заводу за уџбенике” да издвоји српске стране из Летописа, да их обједини у једну целину и објави под насловом „Свети Сава у руском царском летопису”. Књига је објављена тројезично, на старом руском, српском и руском језику. Тако нам је оно што је било непознато и недоступно четири и по века –сада доступно у слици и речи!
У књизи су дата и мишљења о Летопису Патријарха московског и све Русије г. Алексеја, председника Русије Владимира Путина, и Александра Лихачова, академика и председника писаца Русије.