Прича коју су прочитали на руском сајту Православие. Ру о Срећку и Лазарки Симић из Ораховца, у чију су кућу 21. децембра упали провалници и однели све што се могло однети, оставивши иза себе пароле УЋК на зидовима, дирнула је двојицу Чеха из Прага. За Ораховац су и раније знали, долазили су ту код својих пријатеља Срба, упознали људе.
 |
Из Чешке су већ донели ТВ апарат, ДВД плејер и пеглу које су њихови пријатељи послали. ,,Ови зидови, са великим УЋК натписима морају бити окречени“- помислио је Радован, посматрајући дубоко потресеног Срећка који је седео на каучу уништеном лудовањима провалника. Уз помоћ српских пријатеља довели су мајстора и договорили се са њим да среди собу, окречи зидове, префарба одређене делове, чим прођу Божићни празници, и још купе нови кауч. Стари Симићи нису могли да верују да је неко из далеке земље дошао само због њих и донео све што им је било потребно. Док је Срећко само ћутао, Лазарка се захваљивала, и благосиљала младиће који су са мајстором прикључили веш машину и бојлер, повезали ТВ и дуго, благо разговарали са њима.
-Нека вас Бог награди, децо моја, понављала је неколико пута Лазарка. -Стари смо и болесни, без машине и бојлера тешко, не бих могла ништа да урадим, ни да оперем све ове ствари које су нам растурили. А знам да су ово урадили да би нас натерали да продамо кућу. Да нисмо стигли, чим нам је комшија јавио, кућу би нам и запалили, да би је купили за мале паре. Хвала вам, хвала много!
Радован
и Никола су остали у Ораховцу у току Божићних
празника код својих пријатеља. Посетили су још пар
породица, међу њима и породицу Станојевић у којој је
пре два месеца рођена Анастасија. Донели су дар за
Божић овој девојчици којој су млади родитељи
незапослени, баба Јасна која је преживела киднаповање
шиптарских екстремиста 1998. болује од рака, а деда
Крста је после киднаповања исте 1998. завршио у
једној од масовних гробница УЋК-а.
Радован, чији је отац Србин са Пала, а мајка Чехиња, одлично говори српски језик. Пре пар година после прве посете Ораховцу и светињама Косова и Метохије одлучио је да се крсти у Православној цркви Успења Пресвете Богородице на Олашанима у Прагу, код протојереја Срђана Јаблановића, где се у септембру и венчао са Чехињом Габријелом.
Међу пријатељима које је Радован, у жељи да их упозна са страдањима српскога народа , доводио на Косово и Метохију био је и Чех Патрик, коме је Радован кумовао на крштењу у истој цркви у Прагу. Патрик је добио име Никола, по Светом Николи, чију је икону из 1847.са пријатељем фотографом, спасио из згаришта цркве Светог Николе у Приштини, запаљене од шиптарских екстремиста 18. марта 2004.године. После обнове цркве рестаурирану икону су Никола и Радован вратили у Приштину. Сада је на месту на којем је деценијама пре стајала.
Радован,
по професији информатичар - библиотекар и Никола ,
који је новинар на телевизији Прима су боравећи у
Ораховцу и Великој Хочи саслушали приче о животима
овдашњих људи, проблемима и неизвесности у којој
живе. Посетили су манастир Свети Врачи у Зочишту,
разговарали са свештеницима и монасима, учествовали у
Божићним литургијама у ораховачкој цркви и обичајима
у домовима домаћина. Жеља им је да и у будуће наставе
да помажу српском народу
својом племенитом братском мисијом
у нади да ће се истина о српским страдањима
чути у Чешкој, али и у целоме свету.
