Више од хиљаду људи на ктиторској слави у манастиру Високи Дечани / Православие.Ru

Остављајући иза себе варош Дечане, окићену албанским заставама, којима већ месец дана косовски албанци најављују прославу 100 година од самосталности Републике Албаније, возећи се узаним путем, приближавамо се манастиру Високи Дечани. Данас је ктиторска слава Свети Краљ Стефан Дечански. Војници италијанског КФОРа, на пункту у близини манастира, нас заустављају, на брзину контролишу и пропуштају, поздрављајући нас љубазно. Десетак аутобуса, комбија и аутомобила различитих регистарских ознака већ је паркирано испред манастира. Пред нама се указа пејзаж који као да није од овога света. „Колико je страшно овоместо, ово није ништа (друго), но дом Божји. . ." Иако су векови прохујали од времена када је ово записао Григорије Цамблак, игуман дечански, чини ми се да се ништа променило није. Ктитор манастира, краљ Стефан , како исти записи кажу, је поставио шаторе ту и пребивао данима ,,дивећи се красноме месту, које је многогранато и многоплодно, a уједно равно и травно, a одасвуд теку најслађе воде, a ту извиру велики извори и напаја га бистра река, чија вода пре укуса даје велико красовање (руменило) лицу, a после укуса велико добро растворење телу, тако да ce нико не може наситити љубочашћа воде. Са западне стране затварају гa највише горе и њихове стрмине, и отуда je тамо здрав ваздух. Са источне стране овоме ce приулодоољава велико поље, наводњавано истом реком. Тако je дакле место часно и достохвално за подизање манастира."

Окружена зидинама и конацима, кулама и звонарама, боровима и широким травнатим пространством, дечанска црква у свој својој лепоти, се уздиже ка небу. Слава је, и црквена порта је испуњена поклоницима ове светиње пристиглим са свих страна: из Херцеговине, Црне Горе, Београда, Краљева, Новог Сада, Ораховца, Велике Хоче, Осојана, Гораждевца, Призрена... Пристигли су и православни Албанци са југа Албаније. Велика припрата испуњена људима, а до моштију се и не може прићи, од мноштва народа у цркви. Литургију служе епископ Теодосије, викарни епископ липљански Јован и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије Јефтић уз саслужење великог броја свештеника и монаха из разних крајева. Причешћује се велики број верника, међу којима и много деце. Освећују се и ломе славски колачи. Захваљујући се свима који су дошли да са братијом манастирском прославе славу, Владика Теодосије је у беседи говорио о животу Стефана Дечанског:

-Свети краљ Стефан Дечански је образац врлине, он је образац неизмерне љубави коју је принео Господу, љубави према ближњима, према своме роду. Свети краљ Стефан Дечански је образац дубоког смирења. Као дете је био кротак и заточен, а потом и као краљевић, далеко од своје отаџбине, никада није губио наду у Господа, и није дозволио да завист и остало обузме његово срце, већ стално се молио за све. И заиста је, својом трпељивошћу, смирењем, љубављу, победио све оне који су хтели овоземаљско. Свети Краљ је на првом месту ревновао за Господа и тежио Царству Небеском, а Господ му је дао и то земаљско, наследио је свога оца и милостив је био према свакоме. Колико је он био милостив то показује да је он често пута, прерушен у обичног човека, проходио српске земље, посећивао убоге, сиромашне, болесне, саградио болницу у овој светој обитељи и све је то приносио Господу своме коме је служио. Данашњи празник и ово сабрање потврђује да је он живо присутан у овој светој обитељи, он чува ову свету обитељ, он чува многогрешни, многострадални српски народ свуда и на овом простору. Свети Краљ чува Косово и Метохију. Док је он овде, браћо и сестре, заиста и ова света обитељ и ми који овде живимо, ми смо заштићени силом божјом и молитвама његовим. Нека би Господ дао, да нас љубав његова сабира овде, не само о његовом празнику него увек, да и ми потврдимо да смо на путу Христовом, да и ми потврдимо да имамо љубав Христову и по томе ће нас Господ познати да смо његови ученици. - рекао је између осталог владика Теодосије.

Поздрављајући госте из Албаније, владика Атанасије је рекао да је,,будућност албанског народа у Православљу“, наводећи пример великог Ђорђа Кастриота ( Скендер бега), борца за православље. Благодарећи раду Православне цркве и истинској побожности албанског народа нарочито оних са југа, православних је све више у Албанији, а у Саборном храму у Тирани почивају мошти Св. Краља Јована Владимира.

Осим више од хиљаду верника, литургији је присуствовао и велики број домаћих и страних званичника, између осталих: директор Канцеларије за вере у Влади Републике Србије Милета Радојевић са сарадницима, шеф УНМИК-а Фарид Зариф, шеф ЕУЛЕКС-а Гзавије де Марњак, представници Грчке и Руске канцеларије у Приштини Димитрис Мосхопулос и Алексеј Шогоров и други. Директор канцеларије за вере Милета Радојевић је у изјави новинарима рекао:

-Хвала Светом краљу Стефану што нас је сабрао на овом светом месту, које опстаје кроз векове и које ће, надам се, ту опстати кроз време које долази. Ово је узвишено место, где сваки Србин, који једном дође, осети да није у обичном свету и да није на обичној земљи. Ја се надам да ће српски народ, докле год постоји, чувати своју земљу и да се ниједна српска власт неће одрећи свога Косова и своје земље.

По завршетку литургије још дуго су се пред моштима смењивали млади, стари и деца, да се поклоне Светоме Краљу, провуку се испод кивота, са вером да ће и овога пута светац помоћи, исцелити болест, немоћ, отерати искушење телесно или душевно, као што је вековима чинио...

У порти су се сусретали пријатељи после много година, делили животна искуства, разговарали са монасима, док су деца весело трчала по порти, ваљала се по трави и упркос хладном јесењем дану прскала се водом са манастирске чесме. Да би на крају сви заједно били послужени ручком који је за све присутне припремило монашко братство.