На Косову је био опљачкан и оскрнављен храм Светог архангела Михаила, који се налази у невеликом градићу Штимљу 30 километара од Приштине. Од средстава УНЕСКА храм је био у потпуности рестауриран у јуну ове године, али у обновљеном стању није стајао ни две недеље
|
Симптоматично је да после изјаве руководства самопроглашеног Косова о ненадзираној независности од септембра ове године, број напада на православне сакралне споменике и на Србе у покрајини и на Србе у покрајини не само да се није смањио, већ непрестано расте.
Предстојећа посета шефа УН Бан Ки Муна покрајини очигледно такође није за обичне косовске Албанце препрека за пљачке и убиства Срба, без обзира на високопарне званичне изјаве приштинских власти. О ситуацији у покрајини говорио нам је координатор програма за сакупљање средстава за помоћ СПЦ на Косову, јеромонах Сретенског манастира Игнатије (Шестаков).
У томе што се цркве скрнаве у суштини нема ништа ново. Слични случајеви у принципу нису престајали од 1999. године и дешавали су се и раније. То је општа карактеристика понашања албанске већине према православним црквама на територији Косова и Метохије који се за њих асоцирају са српским културним налсеђем. Последњи конкретни случај сведочи о правном стању друштва на територији Косова и Метохије. Мени се чини да саме власти у Приштини ниус у стању да уведу контролу и ред.
А ако такозване власти у Приштини не могу да осигурају елементарни ред на територији на коју претендују, о каквом ненадзираној независнсоти може бити речи, ако се руше тек недавно обновљени православни храмови, а живот Срба је у сталној опасности. При томе не само да се води истрага злочина против Срба, већ се уништавају и трагови, као што се то десило са српским гробљем у Жиловодама. А међународне снаге, присутне у покрајини, очигледно више воле да се не мешају у дешавања или подржавају косовске Албанце, повлађујући њиховој потпуној некажњености. Пљачкање цркве Светог архангела Михаила и сви други отоврени зличини против Срба још једном сведоче о потпуној неозбиљности незвисног Косова, како државе, тако и друштва, неспособног да усвоји елементарне правне норме и обавезе према српској мањини на Косову и Метохији.
