ЦЕТИЊЕ, 11.март 2012.г.
|
Након прочитаног Јеванђеља сабраним вјерницима се обратио Митрополит Амфилохије подсјетивши на данашњу недељу Светог Григорија Паламе и на његову улогу у животу Цркве Христове. Митрополит је посјетио и на ријечи светог пророка Божијег које понављамо и спомињемо увијек у Цркви “уста моја говориће мудрост а знање и разум срца мога је наука коју имам и коју посједујем”. Та премудрост није пролазна, него вјечна и непролазна, таква мудрост и такво знање је она мудрост коју Црква носи и сведочи кроз вјекове, и без ње нема живота на земљи. Митрополит је подсјетио да је један од свједока који је проповиједао и који се дотакао те божанске мудрости био и Свети Григорије Палама, који је одрастао на царском цариградском двору заједно са царем Адроником и отишао са 17 година на Свету Гору, упоредивши га са светим Савом српским равноапостолним, који се непрекидно молио ријечима “Господе просвијетли таму моју”. “Он је био један од учитеља и проповједника божанске свјетлости и мудрости, и све што је учио и писао управо је о тој свјетлости која је пројављена на гори таворској”. Посјетио је да су и ученици Светог Григорија Паламе са Свете Горе ходили не само по данашњој Грчкој, него и по Албанији, Бугарској, Зети, Румунији, Русији, Италији и данас ће се свуда наћи манастири који су основали ученици и следбеници Светог Григорија Паламе. Један од његових ученика је био и равноапостолни Косма Етолски просветитељ Албаније. Многи од њих који су проповиједали то свето учење исихастичко које је обновило духовно биће народа на Балкану и који и данас обнавља цркву православну и оне који њој припадају.
У другом дијелу бесједе Митрополит је сабраним хришћанима рекао да и данашњи помен блаженог спомена Алексеја и Ане Мишченко који су се духовно у свом животу дотакли те божанске мудрости и свјетлости и обасјали се њоме. Указао је на дубоку и свету вјеру Алексеја и Ане, присјетивши се дана када је први пут дошао да служи у Скадар 1992 године у тадашњем биоскопу јер су храмови били порушени, једини који је знао поредак и који му је помогао око тог светог чина управо је био покојни Алексеј Мишченко. Он је био човјек дубоке и свете вјере и љубави према свима и заиста се њега дотакла та истина да су уста његова говорила мудрост и да је живио у страху Господњом.
У току Литургије велики број сабраних вјерника приступило је светој тајни причешћа.
 |
У бесједи на гробљу након парастоса Митрополит је посјетио на личности Алексеја и Ану које је Господ изабрао и примио у своја њедра ових дана. “Господ их је благословио светим браком, и ако су требали да прославе своју златну свадбу, по Божијој промисли прославиће је на небесима заједно. Њих двоје су носисли свој крст, и крст свог народа, своје отаджбине коју су бескрајно вољели. Алексејева врлина није била само у томе да је волио само свој народ, своју земљу и руски народ, него је подједнако волио и мјесто гдје се родио у Црној Гори, као и ово мјесто и Скадар и ову земљу у којој је са својом супругом Аном провео задњих 50-60 година. истакао је Митрополит. “Брат Алексеј је човјек дубоке вјере православне . У временима гоњења Цркве Христове у Албанији и шире на Балкану и у његовој отаджбини руској чувао је ту вјеру у вријеме Енвера Ходже који је је прогласио уништење свих цркава и вјерских заједница. Сјећам се када је брат Алексеј први пут крочио на тло вољене му земље руске, како је клекао и љубио своју руску земљу. Тада је и донио један прегршт земље руске која му је по његовој жељи и стављена на његове груди. У том и таквом времену је Алексеј са својој честитом супругом Аном у свом срцу и у свом дому увијек славио име Божије, и преносио је на своју дјецу, своју породицу, своје унуке. Господ га је призвао са својом супругом, да и кроз смрт и у смрти посвједоче своју узајамну и брачну љубав. И када се Ана упокојила, заједно са њом после три дана отишао је и Алексеј да би златну свадбу славили на небесима. Њихов примјер је примјер свима нама, примјер њиховог светог живота, њихове врлине и вјере православне и љубави са којом су подједнако вољели и своју породицу и своју отаджбину и све људе око себе. Зато сам увјерен да им је Господ већ рекао оне свете ријечи “слуге добре у маломе сте ми били вјерни, уђите у радост Господа свога” истакао је Митрополит Амфилохије у у надгробном слову покојним Алексеју и Ани Мишченко. Након помена Митрополит Амфилохије је са сарадницима и гостима присуствовао и ручку који је породица покојника приредила у спомен на блаженог спомена Алексеја и Ане Мишченко. Нека свеблаги Господ упокоји слуге своје Алексеја и Ану и подари им рајско насеље. Амин Боже.
