Архимандрит Тихон (Шевкунов): «За мене не постоји питање за кога да гласам»

Шта председнички избори значе за православца? О томе разговарамо с намесником Сретенског манастира, архимандритом Тихоном (Шевкуновом)

***

- Заиста, постоји таква позиција, коју дели много православних људи, иако не већина. То, кажу, није наша ствар, наше је само да се молимо. А у грађанском животу, између осталог, у предстојећим изборима нема разлога да учествујемо. Али, као прво, хајде да се сетимо Светог Писма. Господ Исус Христос је рекао врло јасно: Богу – Божије, ћесару – ћесарево. И кад је требало да се плати порез, платио је. И у попису становништва је учествовао заједно с родитељима још као Дете. Тако да грађански живот хришћанима није забрањен. Осим тога, има таквих времена кад је тренутак избора изузетно важан за народ.

- Да ли је сад баш такав тренутак?

- Што се тиче садашње ситуације, хајде да погледамо такође с црквене тачке гледишта.

Кад је још у историји Русије држава давала такву слободу и самоопредељење Цркви? Рецимо поштено: никад. Чак ни у најбољим годинама владавине православног цара Црква није била тако слободна. Постојао је државни чиновник – обер-прокурор Светог Синода, који је практично руководио спољашњом делатношћу Цркве, он ју је потпуно контролисао. А да не говорим о совјетском времену кад је место обер-прокурора заузео Савет за послове религије.

Данас нема ничег сличног. Зато постоји реална помоћ државе у обнављању храмова и манастира, у подизању нових храмова. То се тиче и црквеног образовања. Од следеће школске године у свим школама у земљи основе Православља ће моћи да уче они који изаберу тај предмет. Наравно, желели бисмо да све буде боље и дубље. Ипак, мислим да је то питање времена ако се буде сачувала ова тенденција. Њу треба сачувати, развијати.

- И како ће то зависити од нашег гласања?

- Многи сад питају: како гласати, за кога гласати, да ли уопште гласати?

Наравно и безусловно – то је пре свега одлука сваког конкретног човека.

Могу да кажем само за себе. За мене лично сад не постоји ово питање. У совјетско време никад нисам учествовао на изборима. Нисам гласао ни за време Јељцина. А од 2000. године, кад сам имао много више од 18 година, постао сам прави бирач. И сад ћу гласати. Зато што у овом случају знам да постоји кандидат који је верник, православац. И желим да га подржим.

Има и других разлога због којих би желео да председник буде Путин. То није везано само за црквени живот. Предстоји нам врло важна етапа. Код јужних граница наше земље у сваком тренутку може избити рат, врло тежак војни конфликт повезан са ситуацијом око Ирана. Који човек може да одржи земљу и да је достојно представља на међународном нивоу за време овог више него вероватног војног конфликта? Ја знам само једног таквог. Управо он има и врло озбиљно искуство у области економије, што ће такође бити потребно у најскоријој будућности. Јер, и овде је код нас учињено много тога. Једино ми није јасно зашто се код нас о томе тако мало говори.

- Шта имате у виду?

- Једном сам разговарао с чиновником на високој дужности и рекао сам му да је један мој познаник недавно у Башкорстану пустио у погон две огромне фабрике за тешку машиноградњу. Гигантске заводе, које је „Сименс“ био спреман да купи одмах. Међутим, о отварању ових завода скоро нико ништа не зна, ни телевизија није ништа приказала. Дакле, овај чиновник се на моје речи осмехнуо и рекао је: „Оче, зар мислите да пуштање фабрике у погон може бити вест за телевизију?“ Не знам чак ни како да прокоментаришем такву позицију.

На крају се испоставља да смо лишени објективних информација о томе шта се дешава у земљи. Изузев врло детаљних информација на свим каналима о несрећама, катастрофама, а посебно о најстрашнијим злочинима. А код нас се покрећу фабрике, гигантске електро централе, наша атомска енергетика је водећа у свету. Научници долазе до открића, добри, одважни људи самопрегорно помажу ближњима, носе „тешкоће једни других“. Међутим, испоставља се да ништа од тога „није занимљиво за телевизију“. Из једне крајности – совјетског периода, кад производна тема наметљиво није силазила с екрана, у другу крајност – код нас се све распада, тотална деградација и бесконачни криминал

Постоји сајт „Направљено је код нас“. Моји студенти су ми га недавно показали. Тамо људи самостално прикупљају оно што нам се не приказује на телевизији, шта се данас реално ради у индустрији, у пољопривреди, у науци. И они који погледају овај сајт биће стварно запањени: која предузећа се покрећу, које технологије се развијају, почевши од војне технике па све до пољопривредне. По чијој одлуци ове информације већини људи остају непознате, поштено говорећи, никако не могу да схватим.

А наша земља је данас, без икаквог преувеличавања, спремна за највеће подухвате у току целе своје историје. И дубоко сам убеђен да је група истомишљеника која спрема ове подухвате учинила већ много у овом правцу и да заслужује прилику да заврши овај програм. То ће бити необично занимљиво.