Крушевац, 24 jул.2011
24 jула на Светој Архијерејској Литургији у Храму св. Георгија у Крушевцу је у трон Епископа крушевачких уведен др Давид (Перовић). Радио Слово љубве директно је преносио чин устоличења, уз појашњења проте Стојадина Павловића, директора Патријаршијске управне канцеларије. Сигнал су преузимали други радио емитери СПЦ. Следи беседа Патријарха Иринеја и приступна беседа Владике Давида.
 |
| Фото: spc.rs |
Претходно је наречење новоизабраног Епископ крушевачког и свечано бденије служено у суботу, 23. јула 2011. године у Саборном храму Св. Вел. Муч. Георгија у Крушевцу.
Подсећамо, на пролећном редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ одржаном од 16. до 26. маја 2011. године изабран је први Епископ обновљене Епископије крушевачке, јерођакон др Давид Перовић, доцент на Богословском факултету СПЦ.
Биографија изабраног Епископа крушевачког Г. Давида 22. Јул 2011
Изабрани Епископ крушевачки Г. Давид (Перовић) је рођен 17. јула 1953. године у Ђураковцу, на Метохији (eпархија рашко-призренска). Основну школу је похађао у Истоку, Ђураковцу и Пећи. Гимназију је завршио у Пећи (1972).
Бавио се студијама књижевности на Филолошком факултету у Београду, а филмском и телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (1972-1976). Теологију је студирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду (1977-1983).
Монашки постриг је примио у царској Лаври Високи Дечани (1983). Предавао је као суплент у богословијама Света Три Јерарха у Крки, и Свете браће Кирила и Методија у Призрену (1983-1989).
Припремао је докторски рад на тему Заједница Духа Светога по учењу светог Василија Великог, у класи патролога Стилијаноса Пападопулоса, на теолошком факултету у Атини (1989-1994). Као асистент, а затим као доцент, он континуирано предаје Хришћанску етику (са Аскетиком) и Аскетско богословље, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду (1995-2010). Студија Цивилизација слике (символ, слика, знак), иостали објављени радови (25), признати су му као еквивалент магистарским студијама и раду на матичном факултету (1996).
Богословске предмете Догматику и Етику, предавао је на Духовној академији Светог Василија Острошког у Србињу (1995-1997).
Бавио се француском филологијом на Сорбони и на Француској Алијанси за језике у Паризу (1995-1997 и 1999).
Започео је докторски рад на тему Христологија светог Максима Исповедника на основу Писама XII-XVи XIX-ог (1999), на Школи за Високе студије при Сорбони, у класи професора Алена Л-Буљуека, патролога.
Учествовао је у црквеној мисији за пријем православних старокалендараца Француза - Окситанаца (област Гаскоња) у крило Српске Православне Цркве, као и у преговорима са Французима, припадницима Православне Католичке Француске Цркве (LECOF), ради њиховог пријема у крило eпархије за Француску и Западну Европу.
Докторски рад на догматско-патролошку тему Пневматологија светог Василија Великог, одбранио је на Правосавном богословском факултету Универзитета у Београду (2002).
Постављен је (2002) за доцента на Катедри за Хришћанску етику (с Аскетиком). У међувремену је постављен за предавача на Катедри за Аскетско богословље (Општи смер) матичног факултета (2005-2007).
Своје радове и преводе објављује у црквеним часописима, и код других издавача. Сарадник је на књигама, учебницима, часописима, монографијама, зборницима, антологијама, као и на преводима (богословски текстови, химнографија, веронаука, књижевност, теорија и егзегеза филма, философија, наука). Преводи са грчког, француског, енглеског и руског. Објављује књиге.
Сарађивао је у настанку документарних филмова и телевизијских емисија и серијала (Буквар Православља, Вероучитељ у кући, Црква и језик, Планета Косово, Каржес-врата Оријента, Живот по Јеванђељу). Саоснивач је и сценариста филмског студија Наос, при Православном богословском факултету у Београду, и у оквиру Издавачког фонда АЕМ/ СПЦ-е.
Учесник је домаћих и међународних хришћанских скупова и
фестивала (Београд, Фрушка гора, Охрид, Струга, Тезе,
Лавардак, Лондон, Есекс, Торино, Москва, Оптина, Нитријска
пустиња, Ротердам), теолошких и научних симпосиона
(Београд, Атина, Александруполис, Солун, Париз, Оксфорд,
Каиро, Јаш, Сибиу, Бозе, Србиње, Загреб, Перој) и трибина
(Београд, Нови Сад, Суботица, Пожаревац, Пријепоље,
Подгорица, Ниш, Крагујевац, Лазаревац, Требиње,
Пећ).
