Грачаница, 2 jул.2011
|
Преносећи званичан став Патријарха Српског, Владика Теодосије истиче да сваки нови покушај отуђивања српске баштине на КиМ од Србије води асимилацији српске баштине и губитку њеног идентитета, а који су загарантовани од стране међународне заједнице, посебно ЕУ која је за питања српске баштине именовала посебног представника. У писму се указује да би негативан развој догађаја понајмање допринео процесу изградње поверења између Београда и Приштине, а политизација културне баштине може додатно угрозити општу стабилност региона.
Епископ Теодосије истиче да би било какво преименовање и изостављање имена Републике Србије у вези са четири споменика Светске културне баштине УНЕСКО озбиљно угрозило заштиту ових светиња, а којима се српска служба заштите веома професионално бави већ десетинама година. У том контексту Владика напомиње да би се искључивањем Србије из овог процеса прекинуо овај континуитет заштите, што би неизбежно довело до веома тешких последица, посебно имајући у виду да је у последњих дванаест година на простору Косова и Метохије уништено или оштећено 150 српских православних светиња.
У наставку доносимо садржај писма Епископа Теодосија гђи. Ирини Боковој, генералном директору УНЕСКО у Паризу:
***
Гђа Ирина Бокова
Генерални директор УНЕСКО
Place de Fontenoy 7
Париз
Ваша екселенцијо,
Као Епископ на простору Косова и Метохије, где се налазе добра са УНЕСКО листе Светске културне баштине у опасности, желим да Вам у име Његове Светости Патријарха Српског, као и своје лично име, пренесем најозбиљнију забринутост, поводом недавно одржаног заседања УНЕСКО Комитета за светску баштину у Паризу. Према доступним сазнањима, делегација Француске, уз подршку још неколико земаља, покушала је да издејствује брисање имена Републике Србије у нацрту одлуке у вези са стањем наших средњовековних светиња на Косову и Метохији. Посебно смо изненађени овим поступком француске делегације, имајући у виду традиционално пријатељство Француске и Србије, као и до сада више пута показано разумевање Француске за питање заштите наше културне баштине на Косову и Метохији. Морам да нагласим да је ово питање од изузетне важности за нашу Цркву и цео српски народ јер је реч о живим манастирима и црквама, које су ризнице нашег духовног и народног идентитета и које су у власништву Српске Православне Цркве са административним седиштем у Београду.
Изостављање имена Републике Србије у вези споменицима Светске културне баштине УНЕСКО на Косову и Метохији (Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и Богородица Љевишка) озбиљно би угрозило заштиту ових светиња, чиме се веома професионално већ десетинама година бави Републички завод за заштиту споменика културе из Београда. Искључивањем Србије из овог процеса прекинуо би се овај континуитет заштите, што би неизбежно довело до веома тешких последица, посебно имајући у виду да су албански екстремисти у последњих дванаест година на простору Косова и Метохије уништили или оштетили 150 српских православних светиња и да многе од њих још леже у рушевинама, јер не постоје услови за њихову обнову. Такође, овим би се прејудицирали резултати дијалога између Београда и Приштине, који ће неминовно обухватити и дугорочно решавање питања српске духовне и културне баштине на овим просторима, а што је од великог и легитимног интереса за нашу Цркву, државу и народ.
У контексту овог проблема, овај или било који други покушај отуђивања српске баштине на Косову и Метохији од Србије, неизбежно би водио асимилацији српске баштине и губитку њеног идентитета. Ово би такође било у непосредној противречности са међународним напорима да се очува наш идентитет, посебно од стране Европске уније, која је за питања српске православне баштине именовала посебног представника на Косову и Метохији. Негативан развој догађаја понајмање би допринео процесу изградње поверења између Београда и Приштине и регионалне стабилности, посебно због тога што се оваквим иницијативама непотребно политизује питање културне баштине, чиме се она доводи у непосредну опасност.
Српска Православна Црква и посебно наша Епархија до сада су имале веома коректне односе са УНЕСКОМ и посебно са Комитетом за светску баштину и Центром за културну баштину. Стога смо убеђени да ће се та сарадња наставити и убудуће у духу узајамног разумевања и поштовања. Искрено се надамо да ће наше речи дубоке забринутости бити примљене к знању и да ће се пре доношења будућих одлука са далекосежним последицама за наше српске православне светиње на Косову и Метохији, благовремено консултовати Српска Православна Црква.
У искреном очекивању ваше подршке и разумевања, молим Вас примите изразе нашег дубоког поштовања.
Епископ Рашко-призренски и
Косовско-метохијски
ТЕОДОСИЈЕ с.р.
