Међународни научни скуп ”Државно-црквено право кроз вјекове” у манастиру Подмаине

Поводом великог јубилеја – 800 годиина аутокефалности Српске православне цркве, Митрополија црногорско-приморска и Институт за упоредно право из Београда, под покровитељством Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. др Амфилохија, у Будви организују Међународни научни скуп ”Државно-црквено право кроз вјекове”.

Међународни научни скуп ће се одржати 11. и 12. октобра у манастиру Подмаине са почетком у 10 часова. Скуп ће отворити Митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије и проф. др Владимир Чоловић, директор Института за упоредно право.

Саопштење Организационог одбора овог скупа преносимо интегрално:

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Налазећи се у години великог јубилеја – 800. годишњице аутокефалности Православне Цркве Српске – Митрополија Црногорско-Приморска са Цетиња и Институт за упоредно право из Београда су одлучили да, под покровитељством Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-Приморског г. др Амфилохија, организују Међународни научни скуп ”Државно-црквено право кроз вјекове” и на тај начин, поред осталог, дају свој допринос прослави овог значајног јубилеја. Научни скуп ће се одржати у Манастиру Подмаине у Будви од 11. до 13. октобра 2019. године уз учешће око 40 научних посленика из Црне Горе, Србије и других држава.

Свети Сава је, одмах након добијања аутокефалности Архиепископије Српских и Приморских Земаља са сједиштем у Манастиру Жичи 1219. године, приступио не само организовању епископија, почев од Зетске епископије, него и изради Законоправила (Номоканона, Крмчије). У том средњовјековном зборнику се налазе норме православног канонског и државног права на основу кога је однос између Цркве и државе уређен на принципу симфоније (сагласности) свјетовне и духовне власти. Од непроцјењивог значаја је и то што су за простор данашње Црне Горе неодвојиво везана три сачувана преписа Законоправила Светога Саве – Иловички, Морачки и Савински. Свети Сава је у Карејском типику први код нас употребио појам ”устав” (”уставац”).

Бројност и значај средњовјековних и нововјековних извора државно-црквеног права, као и њихово историјско трајање, важност и актуелност, указују да је ријеч о теми од великог научног, црквеног и друштвеног значаја. Готово да нема гране права у којој се, посебно данас, не сусријећу Црква и држава. Нормативни сусрет Цркве и државе данас видимо у историјско-правној, црквено-правној, упоредно-правној, међународно-правној, уставно-правној, грађанско-правној, кривично-правној, просвјетно-правној, управно-правној, радно-правној, финансијско-правној, привредно-правној, споменичко-правној области, као и у другим нормативним активностима државних органа. Данас се са пуним правом може говорити о средњовјековном и нововјековном државно-црквеном праву на нашим просторима.

Државно-црквеном праву код нас, током претходних деценија, није посвећивана дужна научна пажња. Треба имати у виду да Државно-црквено право постоји као наставни предмет на многим Правним факултетима у Европи, а да се Аутономном праву, у коме посебно и најзначајније мјесто има унутрашње вјерско право цркава и вјерских заједница, све више посвећује научна пажња.

Организатори и учесници научног скупа, као и приређивачи зборника радова, који је објављен, вјерују да ће научни радови са овог скупа у будућности бити од користи научним посленицима. Имајући у виду да се у Црној Гори припрема нови Закон о слободи вјероисповијести и правном положају цркава и вјерских заједница, вјерујемо да ће научни радови са овог скупа бити од користи и Влади и Скупштини Црне Горе како би се, у складу са међународно-правним актима, правним поретком и друштвеном реалноћу Црне Горе, припремио и усвојио нови закон којим ће се уважити улога, значај и мјесто Цркве и вјерских заједница у друштву и држави.