Владика Никодим: Не стидимо се што смо православни Срби. Треба да бринемо једни о другима, а посебно о онима који су немоћни и напуштени.
Храмовна слава манастира Свете великомученице Недеље традиционално је прослављена 14. јула 2019. године светом архијерејском Литургијом и сабором верног народа у Оћестову. Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим честитао је свима велики празник и поучио их кратком беседом о његовом значају:
-Чули смо у данашњем Јеванђељу причу, где је Господ исцелио слугу једнога капетана када му је, по Његовом доласку у Капернаум, тај капетан пришао и рекао да је његов слуга одузет и да се страшно мучи. На то му је Господ одговорио да ће доћи у његову кућу и исцелити га, а капетан, који је био човек од власти, помисли како није достојан да Господ уђе у његов дом и замоли Господа да само речју исцели одузетога. Када је Господ чуо шта тај капетан говори, задивио се много и рекао онима који су били у његовој пратњи: „Заиста вам кажем, ни у Израиљу толико вере не нађох“. Није нашао толико вере код оних код којих је прво дошао, који су били његовог рода, којима је прво говорио о вери, поучавао их и чинио им чудеса.
Даље каже да ће доћи многи са истока и са запада и да ће сести за трпезу са Аврамом, са Исаком и Јаковом у Царству небескоме, а капетану рече: „Иди и како си веровао нека ти буде“ и том речју Господњом оздрави капетанов слуга. Ту веру у Васкрслога Господа проповедали су свети апостоли широм света, па и у овим нашим крајевима и та вера треба да буде и нама основ у нашем животу. Њу су проповедали и Свети Козма и Дамјан који не само што су били лекари, него су од Господа добили дар исцелитељске моћи и кроз то су на многе начине мисионарили и приводили људе спасењу.
Таква вера, драга браћо и сестре, била је и вера Свете великомученице Недеље због које смо се данас овде окупили, а која је пострадала у време Диоклецијана исповедивши управо веру у Васкрслог Господа. Била је дете побожних родитеља који су је добили у касним годинама и дали јој име Недеља, управо зато што се родила на тај дан када прослављамо Светло Васрсење Христово. Пошто није хтела никако да се уда и исповедала је јавно своју веру, на разне зверске начине су је мучили и пострадала је у младим годинама, не хтевши да се одрекне Господа“. Чули смо такође, како се говори у Апостолу, да нема више Грка ни Јудеја, ни роба и господара, него смо сви слободни у Господу и тако и ми треба да будемо слободни, да се не стидимо што смо православни Срби, него да до краја издржимо и кроз то наследимо Царство небеско. То за нас у Далмацији значи, пре свега, да треба да се бринемо једни о другима, а посебно о онима који су немоћни и напуштени, поручио је Владика и истакао:
-Овакви сусрети од великог значаја за наш народ. Потребно је да се уз Духа Светога сабирамо и радујемо једни другима током читаве године и увек се, без обзира на то где живимо, сећамо ових крајева и окупљамо око светих храмова попут својих предака.