Двадест година од ,,Марша мира“

Данас се навршава двадесет година од дана када су се Срби Ораховца и околине упутили у потрагу за својим отетим члановима породица, рођацима, родитељима, браћом, комшијама пут села Драгобиље у тражењу одговора на питање: ,, Где су наши отети?“. Марш од Ораховца до Драгобиља назван је ,, Марш мира“.

У знак сећања на све оне киднаповане од 17.јула 1998. у нападу на Србе у Ораховцу и околини, па све до 10. децембра 1998. Године ( када је Марш одржан), на све чији су посмртни остаци пронађени у гробницама Волујак, Малишево, Клечка, у Радоњићком језеру, и на оне чији посмртни остаци до данашњег дана нису пронађени, објављујем овај свој запис као малу воштаницу на гробовима новокосовских мученика, а за покој душе свих који су киднаповани, убијени у том периоду. О овом Маршу мира и догађајима који су уследили Ранко Ђиновић је снимио документарни филм,, Универзум бола“.

Дневнички запис на дан, 10. 12.1998. године,, МАРШ МИРА“

Мирни протести које су покренули чланови породица отетих у нападу на Ораховац и околину 17. јула, трају већ данима. Свакодневна је и подршка осталих грађана Ораховца, Велике Хоче, Ђаковице, али и мештана Ретимља, и Оптеруше који још увек не смеју у своје село. Осим подршке својим присуством и понеке речи утехе, нисмо ништа друго могли пружити великом броју оних који су остали без својих очева, браће, синова, мужева...

После узалудних шетњи Ораховцем са транспарентима и узвицима, неко је предложио да кренемо пут Малишева, у потрагу за местом где су наши отети још живи, у неком логору. Учинили смо први корак који је у почетку изгледао немогућ. Ићи путем Ораховац-Малишево, до села Драгобиља, путем којим месецима нико од Срба није прошао. Путем који шиптарски терористи контролишу потпуно. У Драгобиљу им је, кажу, неки логор. Повела нас је идеја да лицем у лице са терористима преговарамо о ослобађању наших људи.

Маса људи се окупила у центру као и претходних дана. Песник из Ђаковице Ранко Ђиновић чита имена киднапованих, а средњошколка Биљана Долашевић, којој је отац киднапован, потресан текст молбе за ослобађање њеног оца и очева друге деце ту присутне. Јаук и плач мајки, сестара, супруга, ћерки одјекује у ушима свих присутних. Ранко подиже руку и после упозорења да нико ,, ни чачкалицу не понесе'' крећемо. Сви обучени у одећу правде и истине, наоружани жељом да наше отете видимо крај нас, идемо од центра Ораховца где ,,Марш мира'' почиње, путем поред поште, Дома здравља, Православног гробља и настављамо путем који излази из Ораховца. Окрећем се око себе. Сви подигли главе и као да нико у себи не носи ни честицу страха. А како би носио? Ту је лице мале Анђеле, погледи малог Нина, Ане, Милана, Марка, Катарине, друге Анђеле који крче пут и моле нас да им вратимо тате. Кривудав асфалт пресеца планине, а они на челу заустављају нас на нашем првом одредишту. То је место с леве стране асфалта, у долини преко пута ,,Клечкине кафане“. Пре јула то су биле штале неких сточара пошто су и близини налазило Ждрело и Казанчићи са изворима планинске воде крај којих су Ораховчани ишли на излете и купање. Призор који је сада био пред нама, запрепастио нас је. Штале уништене, а свуда уоколо дугачки и дубоки ровови , који су се на неким местима претварали у читаве земунице вешто сакривене посеченим гранама, врећама с песком и земљом. Представници наше Општине су нам испричали да је ту полиција у ослобађању Ораховца, јула месеца открила терористичку болницу и затвор. ,, Мислимо да је ово довољно страшно видети и да би се сад требали вратити јер следећи део пута је несигуран, опасан'', рекли су. Али родбина је хтела даље. Изађосмо на асфалт и кренусмо даље. Само се неколицина, они физички слабији, вратила назад за Ораховац. Неописив је осећај који је масу људи водио ка Драгобиљу. Помислила сам како смо чудан и тврдоглав народ и кад нешто наумимо идемо до краја. Опет се окрећем око себе и видим пркосна лица, на која су из околних шума и планина, знали смо сигурно, уперене душманске цеви. За нама су ишла два возила ОСЦЕ-а, и командир посебне јединице полиције из Призрена Вељко Раденовић, који нас је покушавао одвратити од овог данашњег пута. Када је видео да га не слушамо, придружио нам се, са једном својом патролом.

Време је било лепо, али је на путу било по негде и заосталог леда. По околним брдима се видео и снег. У једном се тренутку стресох од зебње јер ми пред очима пројурише слике које сам предходних дана видела на телевизији. Тела полицајаца и цивила, са одсеченим деловима тела, поломљеним костима, извађеним очима, одсеченим увом... Каквим то људима ми идемо у сусрет? И сами Шиптари који су им се супростављали, причали су како су мучени, малтретирани... Они који су њихова крв, њихова вера...

Жене из Ретимља и Оптеруше на челу ,,Марша мира'' нису виделе своје село пет месеци, а и ако се све смири у њега се не смеју вратити. И како би без свих мушких глава? Павле, син убијеног Анђелка Костића и брат отетог Живка из Ретимља и Југослав син отетог Младена и брат отетог Немање из Оптеруше, који се, по Божјем промислу, нису нашли тих дана у селу, сад су са њима и све су очи упрте у њих. Бар неки живи Костић...бар неки живи Божанић... Зубато сунце је ишло испред нас и крчило нам пут. Однекуд се међу нама нађоше и новинари и страни посматрачи. Угледах функционера из Приштине Момчила Трајковића. Посматрачи су нам на неки начин били гарант да нам се ништа неће десити, да нико неће пуцати у нас.

Подне је прошло када смо пролазили кроз село Острозуб, село испред Драгобиља. Знали смо да су и његови становници наоштрили зубе и гледају, сакривени иза прозорских завеса у нас. Униформисане, црне прилике појавиле су се на брду, горе високо . Из једне старе школе вириле су пушчане цеви, а на њиховом нишану ми Срби који тражимо само своје најмилије назад, живе. Ми и даље идемо и правимо се да и не примећујемо њихову децу и жене који излазе из кућа и стојећи крај пута гледају у нас као у погребну поворку. Ми гледамо само напред, тамо нам је одредиште.

А онда Драгобиље. Колона се зауставља. Неколико наших представника, са представницима ОСЦЕ-а одоше напред до бензинске пумпе, иза кривине. Ми смо остали и ту чекали. Видели смо људе како долазе и одлазе, мало се задрже на пумпи, па се враћају тамо негде иза једне велике куће на крају њиве. Нешто се дешавало. Питали смо се шта.

Посматрала сам то место са српском кованицом ,,Драгобиље''. Вероватно по неком драгом биљу које је ту некада расло. Сада ту расте само коров, који боде и гуши остало околно растиње, траве, лепе и драге биљке.

Сатима смо чекали, а онда су се наши представници са ОСЦЕ посматрачима вратили. Кажу нема логора, нема наших, не знају ништа... А зар смо друго очекивали? Враћали смо се разочаранији и са већим болом у души. На пола пута ка Ораховцу пресрели су нас наши аутобуси и ми смо се вратили кућама. Без резултата. Трагање неће престати...

       УКУПНО ЈЕ ЗА ВРЕМЕ НАПАДА ТЕРОРИСТИЧКИХ БАНДИ НА ОРАХОВАЦ ОД ЈУЛА МЕСЕЦА ДО ДАНАС(12.10.1998) ИЗ ОРАХОВАЧКЕ ОПШТИНЕ КИДНАПОВАН 41 ЦИВИЛ. ЗА ЊИХ СЕ И ПОСЛЕ,, МАРША МИРА'' НИШТА НЕ ЗНА. КРУЖЕ РАЗНЕ ПРИЧЕ, АЛИ ПРАВУ ИСТИНУ НЕ ЗНАМО.

ЛИСТА КИДНАПОВАНИХ И НЕСТАЛИХ СРБА У ОРАХОВАЧКОЈ ОПШТИНИ, ДАТУМ РОЂЕЊА И ДАТУМ НЕСТАНКА:

                   КИДНАПОВАНИ ИЗ СЕЛА ОПТЕРУШЕ:

1. БОЖИДАР БОЖАНИЋ,13.07.1939. ОПТЕРУША

                                               18.07. 1998. ОПТЕРУША

2.НОВИЦА БОЖАНИЋ, 05. 09.1966. ОПТЕРУША

                                             18.07.1998. ОПТЕРУША

3.НЕМАЊА БОЖАНИЋ, 05.05. 1982. ОПТЕРУША

                                               18.07.1998. ОПТЕРУША

       4. МЛАДЕН БОЖАНИЋ, 25.12.1949. ОПТЕРУША

                                                     18.07.1998. ОПТЕРУША

       5. СПАСА БАНЗИЋ,                   1951. ОПТЕРУША

                                                     18.07.1998.ОПТЕРУША

       6. МИОДРАГ БУРЏИЋ, 17. 08. 1939. ОПТЕРУША

                                                 18. 07. 1998. ОПТЕРУША

       7. ПРЕДРАГ БУРЏИЋ, 19. 06. 1967. ОПТЕРУША

                                                 18. 07. 1998. ОПТЕРУША

       8. СПАСА БУРЏИЋ , 1937. ОПТЕРУША

                                                 18.07. 1998. ОПТЕРУША

КИДНАПОВАНИ ИЗ СЕЛА РЕТИМЉА:   

         1.КОСТИЋ ДИМИТРИЈЕ, 1928. РЕТИМЉЕ

                                                     18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ

         2. КОСТИЋ ЛАЗАР , 08.03.1972. РЕТИМЉЕ

                                                     18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ

           3. КОСТИЋ ЈУГОСЛАВ ,07.01. 1971. РЕТИМЉЕ

                                                   18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ

           4. КОСТИЋ ЉУБОМИР, 1968. РЕТИМЉЕ

                                                   18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ

         5. КОСТИЋ МИОДРАГ , 19.09. 1960. РЕТИМЉЕ

                                                 18.07.1998. РЕТИМЉЕ

         6. КОСТИЋ МИРОЉУБ , 28.08.1967. РЕТИМЉЕ

                                                 18.07. 1998. РЕТИМЉЕ

         7. КОСТИЋ МЛАДЕН,   1940. РЕТИМЉЕ

                                                 18.07.1998. РЕТИМЉЕ

         8. КОСТИЋ НЕБОЈША, 23.08. 1980. РЕТИМЉЕ

                                               18.07. 1998.РЕТИМЉЕ

         9. КОСТИЋ САШКО ,     14. 06. 1976. РЕТИМЉЕ

                                             18.07.1998. РЕТИМЉЕ

       10. КОСТИЋ СРЕЋКО , 1974. РЕТИМЉЕ

                                                 18. 07.1998. РЕТИМЉЕ

       11. КОСТИЋ СВЕТИСЛАВ, 05. 06. 1965. РЕТИМЉЕ

                                                        18. 06. 1998. РЕТИМЉЕ

       12. КОСТИЋ ТОДОР,   30.07. 1965. РЕТИМЉЕ

                                               18, 07. 1998. РЕТИМЉЕ

       13. КОСТИЋ ВИТОМИР , 28. 05. 1928. РЕТИМЉЕ

                                                    18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ

       14. КОСТИЋ ВЕКОСЛАВ , 1958.   РЕТИМЉЕ

                                                   18.07. 1998. РЕТИМЉЕ

         15. КОСТИЋ ЖИВКО , 15. 05. 1976. РЕТИМЉЕ

                                                 18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ

         16. НИКОЛИЋ ЦВЕТКО , 06. 04. 1981. РЕТИМЉЕ

                                                   18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ

         17. НИКОЛИЋ РАЈКО,     1954. РЕТИМЉЕ

                                                 18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ

                 КИДНАПОВАНИ ИЗ ОРАХОВЦА:

         1. БАЉОШЕВИЋ ЂОРЂЕ, 26. 04. 1941. ОРАХОВАЦ

                                                       17. 07. 1998. ОРАХОВАЦ

         2. БАЉОШЕВИЋ ТОМИСЛАВ, 01. 10. 1937. ОРАХОВАЦ

                                                       17. 07. 1998. БЕЛА ЦРКВА

           3. БАЉОШЕВИЋ САША, 27.08.1967. ПРИЗРЕН

                                                       17.07.1998. БЕЛА ЦРКВА

           4. ВИТОШЕВИЋ СРЂАН, 29. 11. 1972. ПРИЗРЕН

                                                     17. 07. 1998. ОРАХОВАЦ

           5. ВИТОШЕВИЋ СРЕЋКО , 18. 02. 1968. ОРАХОВАЦ

                                                       17. 07.1998. ОРАХОВАЦ

           6.ТОМИЋ СВЕТОЗАР, 20.02. 1946.ЂАКОВИЦА

                                                 18.07.1998. БЕЛА ЦРКВА

           7.ЧАБРКАПА ЧЕДОМИР , 11.05.1950. ПЉЕВЉА

                                                       17.07.1998. ЗРЗЕ

           8. ЂИНОВИЋ ДУШКО, 01. 05. 1959. РАТКОВАЦ

                                                 17.07. 1998. ЗРЗЕ

           9.ЂОРИЋ ЂОРЂЕ   , 07.06.1970. ОРАХОВАЦ

                                             17.07.1998. ОРАХОВАЦ

         10.СТАНОЈЕВИЋ АЛЕКСАНДАР,13.03. 1956. БЕОГРАД

                                                                   17.07.1998. ОРАХОВАЦ

           11. СТАНОЈЕВИЋ КРСТА, 05.09. 1960. ЂАКОВИЦА

                                                   17.07. 1998. ОРАХОВАЦ

                           КИДНАПОВАНИ ИЗ ВЕЛИКЕ ХОЧЕ

         1. ДОЛАШЕВИЋ ДУШКО, 30. 11. 1954. ВЕЛИКА ХОЧА

                                                          17.07. 1998. ОРАХОВАЦ

           2. ПАТРНОГИЋ ДУШКО, 17.02. 1959. ВЕЛИКА ХОЧА

                                                     17.07. 1998. ВЕЛИКА ХОЧА

                   КИДНАПОВАН ИЗ БРАТОТИНА:

1.МАТИЋ БОБАН

                                       23.09.1998. СУВА РЕКА