Након шест векова поново богослужење у манастиру у Славковици

Према предању, први храм подигнут је у доба краља Драгутина (13. век), док данашњи комплекс у подножју Сувоборског Рајца, селу Славковица у Општини Љиг, датира из 14. столећа. Услед пустошења турских харачлија (походи Махмуд – паше Бушатлије) и зуба времена, ова богомоља пропадала је и „ћутала“ шест векова. Време је да тишину замени Света Литургија, која ће поново бити служена на празник Ваведења Пресвете Богородице, коме је манастирски храм и посвећен. Ова радосна вест за верни народ Епарије ваљевске стигла је данас од Епископа ваљевског Г. Милутина приликом обиласка радова на обнови светиње, који се управо уз његов благослов изводе.

Трудом стручњака Републичког Завода за заштиту споменика културе и Завода из Ваљева, као и разумевањем Општине Љиг, добијена је грађевинска дозвола за обнову ове светиње, која је 4. септембра 1982. године проглашена за културно добро од великог значаја за Републику Србију. То је учињено на основу археолошких истраживања која је извршио тим експерата Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, предвођен Димитријем Мадасем, у периоду 1973- 1978. године, прича ђакон Хаџи Драган Иконић, који руководи обновом манастира у Славковици. Та истраживања су потврдила некадашње деловање манастира на овом простору. Обрађено је тада 136 гробова. Године 2017., стручни тим ваљевског Завода, на челу са Радивојем Арсићем, урадио је ојачање темеља манастирске цркве. Том приликом је извађено још 48 скелета.

Претпоставља се да је у близини манастира постојало рударско насеље, будући да је у то време, време владавине Деспота Ђурђа Бранковића, рударство било веома развијено. Новац који се ковао на Руднику (околина Горњег Милановца) био је у оптицају од Новгорода до Лондона. А Рудник је одавде удаљен свега три сата хода, што за ондашње прилике није сматрано далеким. У Западној Србији постојало је још 29 рудника и један од њих налазио се управо овде. Стога, пронађени скелети указују на то да су мештани овог краја своје преминуле овде сахрањивали – говори ђакон Хаџи Драган Иконић о фасцинантној историји средњовековне Србије, ондашњег лидера у рударству.

Манастир Ваведења Богородичиног у катастарским књигама вођен је на приватном поседу домаћинстава у засеоку Иконића. Ђакон Хаџи Иконић управо у овом крају родио се и одрастао. Радни век провео је у Београду. Стекавши пензију као економиста, вратио се у родни крај. Владика Милутин 2013. године рукополаже у чин ђакона и благослови руковођење радова на обнови манастира. Институт Грађевинског факултета урадио је анализу темеља и утврдио да се може радити надградња, уз услов да се темељи ојачају. Такође, домаћини засеока Иконића даривали су 50 ари земљишта манастиру, што омогућава простор за паркинг, проширење пута… Средствима Министарства културе Србије, 2017. године екипа грађевинара из Београда успела је за сто радних дана да заврши обнову спољног дела храма, куполу и крст. Ове године, Министарство културе дало је новац за израду подова и малтерисање храма, као и тротоаре, који штите манастир од елементарних непогода, каже Хаџи Драган Иконић. Светиња се обнавља, у њој ће се ускоро служити Литургија и то је оно што верни народ овог краја, а и шире, веома радује, истиче он. Посебно вредно пажње у вези са историјом манастира у Славковици јесте четири и по тоне тежак саркофаг у коме су пронађени земни остаци троје људи. Претпоставља се, каже Хаџи Иконић, да је реч о Деспоту Ђурђу, супруге му Ирине и сина Лазара. Чека се резултат ДНК анализе на основу ког ће се то поуздано знати.