Косово и Метохија у Новом Саду

За два дана у Новом Саду промовисан музички ЦД призренских богослова,, Славни граде“ представљена књига ,,Задужбине Косова и Метохије“, и изложба фотографија Оливере Радић,, Од Метохије до Васкрсења“.

У оквиру дана Косова и Метохије у Новом Саду који су одржани у организацији Косовскометохијског одбора Матице српске и Фондације ,,Симонида“ из Новог Сада, у Српском народном позоришту је 21. октобра 2018. године у вечерњим часовима одржан   концерт ученика Призренске богословије, под руководством професора Дејана Ристића и том приликом промовисан њихов нови музички диск под називом ,, Славни граде“. Ученици су програм започели песмом Тропар хранитељу призренском и песмом Призренска ноћ. Програм је водила Бранка Писарић, председница Фондације „Симонида“ из Новог Сада. Присутнима се пригодном беседом обратио његово преосвештенство епископ рашко-призренски г-дин Теодосије. У програму је учествовала проф. др Валентина Питулић, професорка на Универзитету у Косовској Митровици, истовремено и у Призренској богословији, а своје стихове је казивао Ратко Поповић, песник из Грачанице. Естрадна уметница госпођа Љиљана Лашић је врло надахнуто рецитовала своју песму Метохија, посвећену ученицима и професорима Призренске богословије, а хор веронауке „Патријарх Павлe“ из Српске Црње отпевао је једну песму као дар богословима и гостима из Призрена. ,,Наши јунаци – ученици Призренске богословије, чувају Завет српског народа кроз песме са Косова и Метохије, које не само да снимају него и свакодневно певају“- казала је Бранка Писарић. Ој Косово, Косово, Удаде се Јагодо, Густа ми магла паднала, Ораховцу башто рајска– најлепше песме са Косова и Метохије одјекивале су Српским народним позориштем уз громогласне аплаузе многобројне публике.

Сутрадан је у просторијама Матице српске представљена књига ,,Задужбине Косова и Метохије, историјско, духовно и културно наслеђе српског народа“ као и Отварање изложбе „Од Метохије до васкрсења“ госпође Оливере Радић. Програм је песмом започео хор Призренске богословије, а скуп су поздравили и о књизи говорили: његово преосвештенство епископ рашко-призренски господин Теодосије, председник Матице српске проф. др Драган Станић, проф. др Валентина Питулић, протојереј ставрофор др Велибор Џомић и мр Живојин Ракочевић. Стихове Љубомира Симовића, Светом Јоаникију Девичком, уз пратњу хора Призренске богословије казивала је др Исидора Поповић.

,,Косово је живо и битно је сачувати присуство српског народа на том простору“, казао је епископ рашко-призренски Теодосије на представљању књиге „Задужбине Косова и Метохије”.

- За све нас Србе, а нарочито за нас који живимо на Косову и Метохији, Косово није само географски појам, није само територија. То није некаква политика која би нас делила. За нас све Косово и Метохија јесте наше биће, наша срж, душа, срце. Наш идентитет је заснован на појму Косова и Метохије. Због тога је за све нас битно да сачувамо своје присуство, земљу, светиње, све оно што смо некада били и предамо будућим поколењима. За све нас који данас живимо на КиМ, важно је да сви остали схвате да је Косово живо. Да су наше светиње живе, наше парохије. Имамо свештенике у градовима у којима нема ниједног Србина, али то су велике цркве, велике порте у центру града. Ако ми нисмо ту присутни, једноставно неко ће други доћи заузети и неко ће други те светиње приказати као своје. И зато се ми сви трудимо да сачувамо наше културно наслеђе – навео је епископ рашко-призренски.

Председник Матице др Драган Станић је подсетио да је прошле године формиран Косовскометохијски одбор Матице српске, с намером да системски подстиче научноистраживачки рад и објављује резултате тог рада, али да исто тако ради на „практичној делатности” и помаже да српски народ, који живи тамо у условима гета, лакше преживи недаће.

– Наш задатак је да помажемо школама, библиотекама, црквама, манастирима, сваком нашем човеку којем је стало до културних вредности – казао је Станић и додао да би наш мирнодопски пројекат одбране Косова и Метохије могао да укључи и предлог ,,да сваки пунолетни грађанин Србије, бар једном годишње, дође у Стару Србију“.

-Уколико Срби на Косову и Метохији буду знали да нису заборављени, и ако им пружимо пуне доказе да је то збиља тако, онда ће имати коме да звоне звона на нашим црквама и манастирима, а ми који долазимо имаћемо коме да се обратимо као истинским домаћинима на овом тлу препуном искушења, казао је председник Матице српске, уз напомену да би питање Косова и Метохије морало да буде решавано уз активно учешће целог српског народа.

Професор Валентина Питулић је истакла да су ,,Задужбине Косова и Метохије“ дело од великог значаја као сведочанство о материјалном и о духовном континуитету Срба.

-То је свеобухватна књига јер садржи историјска факта, материјалне доказе о вековном трајању, али је и презентација духовне, нематеријалне културе као матрице једнога народа,- рекла је професорка Питулић.

Протопрезвитер-ставрофор Велибор Џомић је похвалио труд Матице српске да оснује Косовскометохијски одбор. Свака подела подразумева, поред осталог, и неминовно признање неке и некакве анти или несрпске државе на том простору, него и одрицање од Пећке Патријаршије, Грачанице, Високих Дечана, Девича, Зочишта, и других наших светиња и градова. Задужбине Косова и Метохије јасно и недвосмислено показују да је не само недопустива него и немогућа подела Косова и Метохије о којој се све више и са важних адреса ових дана и година говори, -навео је отац Велибор.

Књижевник и новинар мр. Живојин Ракочевић је рекао да су Задужбине Косова и Метохије ,,мозаик вредности“ и да сваки камен у том мозаику заслужује да на њему потрошимо некад дан, некад живот.

-Задужбине Косова и Метохије су галерија, библиотека, архив, извор, сведочанство, књига емоције и интиме једног народа, његовог несигурног и мучног пута кроз духовност, културу и национална прегнућа-рекао је Живојин и наставио:

-Задужбине су увод у долину фресака, и галерија која гледа само небо... Задужбине нису књига, оне су библиотека. То је каталог за све што је важно о Косову написано и то је срж добрих књига о Косову, срж хрисовуља, песама, прича, писама, путописа, што рече Слободан Ракитић, нас чува да не осванемо на своме гробу у туђини, да се Дечани не оделе од наше савести и свести и то у време савршене комуникације и да тако постану безлични ентитет једног народа. Тих безличних ентитета у нашем народу има доста.

-Задужбине Косова и Метохије су слика односа према себи и другима. Највише су се у њу уградили они који се не виде. То су Патријарх Павле и Живорад Стојковић, и тако су постали невидљиви ктитори, и ова књига је њихова најзначајнија задужбина - рекао је Живојин.

Ово издање Задужбина из 2017.г , по речима Живојина Ракочевића, су најдужа читуља наших умрлих места, градова, двораца, гробаља, пребијаних, убијаних, отиманих... И камен за обнову тих уништених светиња и гробаља и домова налази се међу корицама ове књиге.

-Овде је реч о књизи завјета, а завјет се противи и супротстављен је сваком раздвајању, подјели, разграничењу, померању и сеоби. Ово је завјет који никада не искључује добро других и другачијих. Ако је свако добро у човечанству савез са Богом, онда је све што је урађено на Косову и Метохији добро, наш савез са Богом. Данас су Задужбине наш савез са Богом и Косовом и Метохијом - закључио је Живојин Ракочевић.

Књига Задужбине Косова и Метохије је тврдог повеза, у боји, на више од 1.100 страница, илустрована мноштвом репродукција значајних историјских личности, манастира, цркава, фресака, икона, као и фотографијама предела: косовских плодних ораница, житних поља и метохијских винограда. Ново издање на српском језику садржајно прати енглеско издање Задужбина Косова и Метохије (Тhе Christian Heritage of Kosovo and Metohija: The Spiritual, Historical, and Aesthetic Heart of the Serbian People, 2014.) и српско из 1987. године. Предговор блаженопочившег патријарха Павла, који је и благословио издање, даје књизи посебан печат, па и овом новом издању. У књизи важно место заузима и Меморандум Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији.