Видовдан у манастиру Лелић

Чувајмо душе своје и молимо се за све који су пали за отаџбину!

Празник Светог мученика Кнеза Лазара и Светих српских мученика, од давнина звани Видовдан, у манастиру Лелић лета Господњег 2018. протекао је у знаку молитве за душе свих јунака који су за Крст Часни и слободу златну војевали и пострадали од Косовског боја (1389.) до данашњих дана. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва. Посебан тренутак богослужења представљало је именовање игумана Георгија (Мићића) за настојатеља манастира Лелић.

Игуман Георгије духовни је син блаженопочившег архимандрита Авакума (Ђукановића), који је лелићком обитељи управљао од њеног оснивања. Отац Авакум био је духовни горостас, монах који је одрастао у времену знатно другачијем од данашњег. Радо су му долазили многи људи, и верујући и неверујући. Да чују мудре и једноставне речи монаха, који је толико година провео у манастиру. Речи, које превазилазе савремену теологију. На оцу Георгију је велика одговорност, јер није лако бити чувар ћивота Светог Владике Николаја, беседио је Епископ ваљевски Г. Милутин у част именовања новог старешине задужбине Лелићког Златоуста и оца му Драгомира.

Отац Георгије од сад треба још више да чита дела Светог Владике Николаја и да му се увече у својој келији моли да он руководи његовим разумом. Да дође пред ћивот кад никог нема и пита га шта да чини. Добиће одговор и неће грешити. Бићемо радосни, и он и ја као епископ његов и сви заједно који долазимо у ову светињу Божју. Помолимо се Господу да му помогне у свему и да „одгаји“ бар још неког монаха овде, јер нам монаштва треба – рекао је Владика Милутин.

Није теологија у богословском мудровању, него у старцима, духовним оцима којих и данас има на Светој Гори, у Русији, код нас… Ту побожност треба да слушамо, јер она надмашује свако учење које се понекад надима. Такав старац био је отац Авакум, кога ћемо молити да се у Царству Божјем моли за своје духовно чедо оца Георгија. Да и он замоли Светог Владику Николаја да Господа узмоли да отац Георгије буде прави игуман и да овај свети манастир постане извориште монаштва, као Ковиљ у Бачкој који данас броји преко тридесет монаха.

Након Свете Литургије, Епископ Милутин одслужио је парастос свим јунацима који су пали за отаџбину у страдалној српској историји, од Косовског боја до данашњих дана. Молитвени помен служен је крај спомен – капеле „У част и славу непобедивим јунацима палим за слободу у периоду 1912 – 1918.“, коју су, уз помоћ Краља Александра, 1933. године подигли сродници хероју. Капела је пре неколико година обновљена трудом игумана Георгија.

Наше је да се молимо Богу за душе свих који су положили животе за слободу, за наш народ на Косову и Метохији који и данас страда, као и да се рат више никад нигде не догоди. Овим поменом уједно отпочињемо обележавање стогодишњице завршетка Првог светског рата, најавио је Епископ Милутин.

За трпезом љубави, коју су по обичају вредна лелићка братија приредила у трпезарији, обратио се некадашњи председник Скупштине општине Ваљево и републики министар полиције Душан Михајловић. Изразивши захвалност Владики Милутину што је био део овог свечаног чина, Михајловић је честитао игуману Георгију ступање на нову дужност и уручио му игумански штап и свећу из Јерусалима. За успомену на овај дан, са жељом да лелићком светињом успешно руководи много година.

Радост, љубав и жеље за сваким добром оцу Георгију могли су се видети на лицима свих присутних. Јер, годинама уназад, уз архимандрита Авакума, као врлог и предусретљивог домаћина упамтили су га намерници са свих страна света.