Молитвени опроштај од архимандрита Авакума (Ђукановића)

Пример хришћанског живота за све нас

На Васкрс Лета Господњег 2018. Господу се преставио архимандрит Авакум (Ђукановић), игуман манастира Лелић од његовог оснивања, један од најугледнијих духовника Српске Православне Цркве у последњих неколико деценија, вољен и поштован у верном народу са разних православних простора. Велики молитвеник чији је лични пример следовања путу Христовом поучио и оснажио бројне како клирике, тако и мирјане. Отуда је и пасхално опело другог дана Васкрса у порту манастира Лелић довело велики број поштовалаца чувара кивота Светог Владике Николаја. Опело су служили Њихова Преосвештенства Епископ ваљевски Г. Милутин, шабачки Лаврентије и умировљени средњоевропски Константин, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва из више епархија СПЦ.

Архимандрит Авакум цео живот је посветио Богу. Колико се напатио у тешким временима, само Бог и они који су му били блиски знају. Жртвовао се и распињао да свима изађе у сусрет и угоди Господу. Молитвама Светог Владике Николаја, за чији је пренос моштију много урадио, Господ му се одужио лепим даном у коме га молитвено испраћамо и присуством бројних пријатеља у чијим је срцима био, беседио је Епископ шабачки Г. Лаврентије на опелу новопрестављеном прегаоцу на Њиви Господњој, архимандриту Авакуму.

• Нека му Господ Бог дарује рајско насеље и научи многе синове и кћери српског народа да следе његов пример! Да следују стопама Господњим којима је он целог живота ишао. Да нам он и после преласка из тела у Царство небеско буде близак и још ближи и помаже нам на трновитом путу нашега спасења… Молим Господа да умножи овакве у српском народу, да нам буду путоказ кроз ову долину туге и искушења ка Царству небеском. Господ је милостив па ће молитвама светих отаца наших учинити то и послати нам оне који ће нас водити стопама праве вере, истине и љубави – део је дирљивог обраћања Владике Лаврентија на молитвеном испраћају вољеног оца Авакума.

Архимандрит Авакум рођен је 11. јула 1932. године у селу Стубо надомак Ваљева, као Бранко Ђукановић, од благочестивих родитеља Милића и Живке. У младим годинама дошао је у манастир Пустињу и духовно стасавао крај познатог духовника архимандрита Антонија (Ђурђевића), са којим 1961. године одлази у манастир Троношу. Ову светињу из доба Немањића двојица трудољубивих црноризаца подигла су из рушевина. Након пуне четири деценије службовања у Троноши, тадашњи Епископ шабачко – ваљевски Г. Лаврентије премешта га у новоосновани манастир Лелић, задужбину Светог Владике Николаја и оца му Драгомира. Архимандрит Авакум био је, народски речено, монах старог кова. Молитвеник какве срећемо у хагиографским редовима, записаних да нас личним примерима поуче живљењу у вери Христовој. Сваком боготражитељу прилазио је са благим осмехом, топлином истинске очинске љубави, саветом који отклања све бриге и недоумице. Био је и остаће вољен и дубоко поштован у срцима свих који су имали прилике да га упознају, а кроз њихова сећања и у срца будућих поколења отац Авакум ће се настанити.

Ј. Ј.